БЕОГРАД: Апелациони суд у Београду правоснажно је потврдио оптужницу против бивше директорке Етнографског музеја Мирјане Менковић и одговорног лица Омладинске задруге "Гаудеамус" Ранке Дедовић због сумње да су са још троје окривљених - који су признали кривицу, злоупотребама положаја оштетиле музеј за више милиона динара.
Портпарол Апелационог суда Мирјана Пиљић рекла је Танјугу да су одбијене жалбе одбране и потврђено решење Посебног одељења Вишег суда у Београду о потврђивању оптужнице коју је подигло Тужилаштво за организовани криминал.
Менковићева се терети за злоупотребу службеног положаја, а Дедовићева за кривично дело злоупотреба положаја одговорног лица.
После потврђивања оптужнице, она је ступила на правну снагу и очекује се да суд закаже почетак суђења.
Поред Менковићеве и Дедовићеве, овај случај обухвата још тројицу окривљених који су с тужилаштвом склопили споразуме о признању кривичног дела злоупотреба положаја одговорног лица за условне казне затвора, које је пресудама потврдио суд.
Предраг Мартиновић је тако, као оснивач Агенције за комуникацију и односе са јавношћу "Њу реј", осуђен на условну казну затвора од шест месеци, која се неће извршити уколико у року од две године не изврши ново кривично дело.
На три месеца условне казне затвора, са роком провере од годину дана, осуђен је Игор Шебешчен као одговорно лице Агенције за канцеларијско-административне послове "Себастијан МБИ", док је Жељко Марковић као одговорно лице предузетничке радње "Хоум арт" осуђен на условну казну од годину дана затвора са роком провере од три године.
Тужилаштво није саопштило детаље оптужнице.
Како је саопштено из полиције након њиховог привођења у октобру прошле године, Менковићева се сумњици да је од августа 2014. године до хапшења, давала налоге служби рачуноводства да са рачуна Етнографског музеја врши уплате на рачуне поменутих предузећа иако није постојала пословна сарадња са њима.
Пре тога, одговорна лица поменутих предузећа су, искоришћавањем својих овлашћења, издавала фактуре неистинитог садржаја Етнографском музеју, како би директорка имала основ за плаћање са рачуна музеја, наводи се у саопштењу полиције.
Након тога, како се додаје, одговорна лица ових предузећа подизала су новац са рачуна и у готовини га предавала служби рачуноводства Етнографског музеја, задржавајући притом провизију за себе.
