Њој се приписивало да је од априла 2012. године до јануара 2013, у својству службеног лица – самосталног стручног сарадника за област кинематографије и позоришног стваралаштва и сличним пословима у Покрајинском секретаријату за културу и јавно информисање Војводине, захтевала поклон и новац да би у оквиру свог службеног овлашћења извршила службену радњу коју би морала учинити. Апелациони суд је оспорио пресуде и уважио жалбу њеног браниоца адвоката Горана Папића, уз став да она није имала својство службеног лица и да није имала право да потписује уговоре.
Приликом образлагања поновне пресуде Вишег суда, председница већа је навела да и даље мисли да је окривљена имала статус службеног лица у периоду када су почињенила кривична дела из навода оптужнице, што је ова све време порицала.
Подсетимо, на последњем рочишту окривљена је очекивала да јој се појасни прецизирана оптужница и поновила да није крива за дела која јој се стављају на терет.
У судници је том приликом поново саслушан аудио-снимак с тридесетак забележених порука на телефонској секретарици продуценткиње Снежане П. из екипе филмова „Добра жена” и „Споменик Мајклу Yексону”, а све се своде на молбе за уплату пара, које се приписују окривљеној. Често се радило о љубазном преклињању за давање више десетина хиљада динара, а које је тада окривљена препознала и прихватила као своје. Она је казала тада да јој се чинило да је претерала те да је имала великих здравствених проблема и била у финансијској кризи. Али, радило се о тражењу позајмица.
При изношењу завршних речи, заменик вишег јавног тужиоца остао је у целости при прецизираном оптужном акту, којим се окривљена терети за седам дела примања мита, за који сматра да је у потпуности доказан у поступку.
Бранилац окривљене адвокат Горан Папић, насупрот томе, сматрао је да она није имала такав статус да је могла починити поменута дела и тражио је за своју брањеницу ослобађање кривице.
Како смо писали, међу оштећенима су позната имена из света домаћег филма, између осталих Мирјана Карановић и Бранислав Трифуновић, који су дали изјаве у поступку.
Славица Луковац је првостепено осуђена на три године затвора због шест дела мита. На ту одлуку жалили су се и Тужилаштво и одбрана.
У отварању поновљеног претреса није било нових доказних предлога па је читана обимна документација из пет регистратора у којима је око 2.000 страна.
Иначе, увидом у документацију, на прошлом рочишту указано је на уговоре, дописе, потврде, решења, извештаје и захтеве у вези с филмовима који су суфинансирани у поменуто време из буyета Покрајине. Реч је о пројектима „Дани лудила”, „Монтевидео, бог те видео”, „Други сусрет”, „Одумирање”, „Споменик Мајкл Yексону”, „Добра жена” и „Апофенија”.
Оптужена је на претресу, лане, изјавила да није крива и да остаје код раније изнете одбране. И тада је опет нагласила да је њен посао био да припрема документа за филмске пројекте.
– Нисам била овлашћена за доношење било каквих одлука, за то су били овлашћени секретар, његов помоћник и комисија – казала је Славица Луковац.
Оценила је на рочишту да се ради се о комплексном процесу у којем је била само сегмент и, како је казала, није могла утицати на толико фактора, те на динамику исплата.
М. Вујачић
