Они су у Аустралији боравили као туристи, где су, наводно, запали у проблеме с новцем пре него што су смислили план како да „напуне своје новчанике”, изјавио је судија Окружног суда у Бризбејну.
Терете се да су на тај начин прикупили банковне податке 35 особа. Филип М. је признао кривицу за 18 тачака оптужнице, Романа П. за 16 и они ће, осим што ће морати да врате новац, морати у затвор – Филип М. 14 месеци, Романа П. 12, односно биће пуштена условно после три месеца.
Полицајци су открили да је Филип М. најпре извиђао банкомат, да би се два дана касније вратио и с хируршком маском постављао уређаје. Судија Смит оценио је да је цео поступак био веома софистицирано осмишљен и да је цео систем омогућио Филипу М. и Романи П. да незаконито снимају људе који користе банкомате. Окривљени су на пресуде поднели жалбе, али су оне одбијене.
Такође, полиција је недавно у Београду ухапсила бугарског држављанина Л. В. И. (59), осумњиченог да је присвојио око 1.400.000 динара с банкомата користећи фалсификоване платне картице. Њему се ставља на терет да је у нашој престоници, од новембра прошле године на банкоматима постављао уређај за скидање података, такозвану либанску клопку, те да је на тај начин крао податке клијената банке с платних картица. После тога је израђивао фалсификоване платне картице, у које је уносио податке клијената и с њима је подизао новац, саопштила је полиција.
Иначе, више пута смо објаљивали и упозоравали на то да необазриви грађани могу остати без плата и с очишћеним рачунима, па није згорег да поновимо да је „либанска клопка” уређај који се намонтира на банкомат на место где се ставља картица. Није упадљив и лаицима изгледа као део банкомата. Тај апарат затим очитава број употребљене картице, на основу које се прави лажна картица и потом се скидају паре с рачуна.
Механизам „либанске клопке” састоји се од скимера, који је заправо пластично кућиште кроз које се прогура картица у банкомат, и специјалне „флеш меморије”, чија је функција да чува податке о картицама.
Пошто се направа постави на банкомат, за шта је потребно само неколико секунди, она се након неколико дана демонтира. Преварант затим на свој рачунар пребацује податке свих клијената који су у том периоду користили одређени банкомат и прави фалсификоване картице.
Што се тиче ПИН кôда, без којег је немогуће приступити рачуну, он се углавном снима скривеном камерицом, али постоје и уређаји који аутоматски памте бројеве који се уносе након убацивања картице у банкомат, наводе надлежни из МУП-а.
Наводно, банкомати новије генерације су, ипак, технолошки заштићени од таквих крађа. Ипак, није реткост да наши цариници, нарочито уз границу с Бугарском, спрече покушаје уноса тих апарата, који личе на парче пластике које је закачено на улаз за картице на банкомату.
Грађанима се саветује да уз себе увек имају број телефона путем којег могу затражити блокаду картице уколико примете неку сумњиву трансакцију јер се, по правилу, ништа и не може уочити док не стигне порука из банке.
Подсећања ради, раније су преваранти користили траку из ВХС касета, савијену у облику латиничног слова У, дужине до 15 центиметра, и убацивали у отвор у који улазе платне картице. Када би корисник убацио картицу у банкомат, трака би је задржала, а преваранти, који би стајали у близини, пришли би и понудили помоћ, уз образложење да је наводно и њима картица остала заглављена у банкомату. Тада би тражили да корисник поново укуца ПИН, који би запамтили и након одласка жртве подигли новац.
Полиција годишње открије на десетине злоупотреба платних картица на разне начине. Стручњаци саветују да се приликом плаћања картица не губи из видокруга, ПИН не открива другој особи, не држи у телефонима или на папирићима у новчанику. Уколико постоји могућност, треба користити банкомат у затвореним просторима, а ако се картица заглави у банкомату, обавезно треба позовати банку.
Препоручује се да се чува непознатих особа које нуде помоћ, а уколико се на банкомату примети било шта сумњиво, не треба га користити. На крају, треба редовно проверавати стање на рачуну.
М. Вујачић
