Жабац је, како је саопштено, напуштао кућни притвор и без претходног одобрења. Он је иза решетака Окружног затвора на новосадској Клиси био више месеци након што је ухапшен и осумњичен за наношење тешких повреда са смртним исходом грађевинском инвеститору Спасоју Миличевићу.
Алтернативна санкција ношења наногице у нашем правосудном систему постоји од 2011. године. Од тада је „привилегију” да казну служи у сопственој кући, осим познатих „наногичара” – Светлане Цеце Ражнатовић или Марка Мишковића, имало још око 2.000 осуђеника
Кућни затвори могу бити с електронским надзором и без њега, а исто важи и за притворе, рекла је раније за за „Дневник” повереница Министарства правде за алтернативне санкције Марија Крсмановић.
Додала је да је у Новом Саду за такво кажњавање у новембру прошле године било педесетак окривљених с електронским надзором и отприлике толико без њега.
Иначе, кућни затвор може трајати максимално годину, док за притворе не постоје ограничења.
Марија Крсмановић каже да се суштински алтернативне санкције спроводе над људима за које суд утврди да је могућност да изврше неко ново кривично дело доста мала и да нису знатно ризични за друштво, или по своју породицу, те им се због тога одређују такве санкције. Тежи се томе да они не одлазе у класични затвор, већ да издржају казну у свом окружењу, да не би били издвојени из друштвене заједнице јер тако нешто само по себи може носити доста велике ризике.
Најчешће се ради о нехатним кривичним делима и о првопреступницима, о младим људима или о онима у зрелим годинама, којима је то кривично дело изоловани случај у животу.
На пример, реч је о делима почињеним у саобраћају, али има и оних, посебно код младе популације, као што је поседовање мањих количина наркотика намењених за личну употребу, ипак не и за њихову продаја, крађе и понекад, разбојништава, каже Марија Крсмановић.
Ми, додаје наша саговорница, веома водимо рачуна о томе да отклонимо све узроке због којих су они згрешили кад су прекршили закон.
Ако је, на пример, реч о младој особи окривљеној због наркотика, примарни циљ нам је да је оснажимо и упутимо на излечење и да контролишемо апстиненцију, зато што се трудимо да установимо који су узроци који доводе до извршења дела и да их отклонимо, поручује Крсмановић.
Како наглашава, повереници обилазе окривљене и причају с њима. Најчешће се спроводи неко лечење, било да је реч о званичној, класичној, медицини у домовима здравља или болницама, или се ради о терапијским заједницама.
По закону, ти људи имају потпуну забрану кретања, изузимајући два сата дневно, између 13 и 17 сати које сами одаберу. Та два сата су махом намењена за шетњу, али заправо за обављање битних обавеза као што је одлазак у радњу, код лекара, у крајњој линији – за боравак на свежем ваздуху.
Онима који су запослени може бити одобрено и да у време издржавања казне раде – то је веома важно у превенцији рецидива и враћања извршењу кривичних дела јер је омогућено да задрже посао и приходе. У том периоду се одобравају и лечења, као и терапије због болести зависности, приступ државним органима...
Уколико неко злоупуотреби та права, на пример удаљи се, закон је прописао да излазак који је дужи од 12 сати или два краћа изласка, могу довести до опозива такве казне. Ваља напоменути да су у притвору с електронским надзором и без њега, правила знатно оштрија, као и да су окривљени под потпуном надлежношћу суда. У тим случајевима, Канцеларија само обавља техничку контролу и не даје дозволе за излазак јер је за то надлежан поступајући судија у том предмету и он може да им дозволи шетњу или излазак на ваздух. Односно, судија је потпуно укључен у извршење те мере, додала је Марија Крсмановић.
Ако казну служе у стану, фреквенција кретања је до улазних врата, а ако су у кући, могу да изађу до неколико корака испред врата. Оног тренутка када прекораче дозвољени круг, стиже обавештење. Долазе и поруке – изашао у време забране, вратио се, није се вратио. Ако је покушао да обује чарапу испод наногице, што је забрањено, порука гласи „одсуство тела”, ако је покушавао да је скине – „оштећење каиша”, објашњавају упућени.
Постоји и кућни затвор без електронског надзора. Услов је да имају кућни телефон, а углавном су у питању непокретни и инвалиди. Повереници те осуђенике чешће обилазе и позивају телефоном.
М. Вујачић
М. Бозокин
