Ово остварење је историјска прича о Светозару Милетићу, угледном адвокату, некадашњем градоначелнику Новог Сада и једном од најзначајнијих и најутицајнијих српских политичара у Аустроугарској друге половине 19. века.
Њега ће у главној улози тумачити Љубомир Бандовић, док су у осталим улогама великани нашег глумишта попут Жарка Лаушевића, Катарине Жутић, Миме Караџића, али и млађе снаге међу Ања Павићевић, Андрија Кузмановић, и многи други. Сценарио је написао Милован Витезовић.
Будући да се ради о историјском спектаклу који по природи жанра изискује озбиљан буџет и продукцију, итекако је значајан податак да је продуцент био наш легендарни глумац и редитељ Лазар Ристовски. Његово богато искуство на филму и вишедеценијски рад недавно су крунисани раскошном реализацијом филма Краљ Петар Први, где се нашао и у главној филмској и у продуцентској улози, док је његов син Петар на овом остварењу успешно дебитовао у улози редитеља. Узевши све ово у обзир, нема сумње да је Лазар Ристовски био права особа за управљање овако амбициозном и значајном филмском продукцијом.
Пројекат филма “Име народа” је иницирао председник Владе АП Војводине, Игор Мировић. Како је од тренутка текла сама реализација, и због чега сте се одлучили баш за Дарка Бајића као редитеља?
– Господин Мировић је, као што је познато, и сам човек од пера и велики патриота. Како су се ближили значајни историјски датуми за Србију, тако, како то често бива, из пријатељских кафанских разговора родила се идеја да се искористи текст који је већ постојао на ову тему као позоришна драма, и за филмски формат.
Ипак, и поред добре воље, сакупљање новца за снимање филма, макар он био и филм значајан за српску историју, не иде лако. И сам господин Мировић је био затечен колико тај процес и рађање једног филмског пројекта захтевају снаге, живаца и, наравно, новца. На крају је ту увек и држава која притекне у помоћ кад загусти, као што је и овде био случај.
А Дарка је препоручила његова редитељска биографија. Показало се да смо били у праву, јер је његово богато редитељско искуство било неопходно у овом компликованом филмском пројекту у коме се мешају времена и мотиви. Пуно глумаца, који се током филма трансформишу и на плану емоција и свог изгледа. За то је била потребна искусна редитељска рука.
Непосредно пре рада на овом остварењу реализовали сте веома амбициозан пројекат снимања филма “Краљ Петар Први”, који је у продукцијском смислу био изузетно захтеван. Која искуства са тог пројекта сте могли и успели да примените у раду на новом филму, имајући у виду њихове сличности и различитости у начину причања приче?
– Филм „Краљ Петар Први” је био много захтевнији у продукционом смислу. То је била једна истинска епопеја, како на филму тако и око њега. Многе ствари су се на том филму догађале први пут, чак и искусним филмским радницима, па и мени, који сам снимио преко осамдесет филмова. То је био пројекат на коме се гине. Мој син Петар је показао да један млад редитељ, дебитант, може да и својим занатом, али и емотивним узлетом, направи врхунски резултат.
На сву срећу, „Име народа“ је текао у мирнијим тоновима. Ово је једна ипак камернија прича са једном љубавном темом, без обзира што се филм бави јунацима којии су оставили дубок траг у политичком животу тадашње Аустроугарске и Србије.
Као неко ко се афирмисао и као глумац, редитељ и продуцент, у прилици сте да сагледате снимање филма из свих могућих углова. Колико као продуцент учествујете на самом сету, када нисте и сами ангажовани на режији или у некој од улога?
– Наравно да сам често био на сету. Ја доживљавам стварање филма као заједнички посао свих који га праве. Уживам у чињеници да сам људима, филмским радницима, обезбедио посао од неколико месеци. Драго ми је да новац који обезбедим за филм поделим са њима који су га тешко и поштено зарадили.
Наравно да редитељи воле да имају подршку креативног продуцента. Мене дугогодишње бављење филмом у разним улогама, почев од глумца, сценаристе, редитеља, препоручује да имам право да кажем, и да се, без жеље да се намећем, мешам у стварање филмског дела. Наравно, ту треба бити врло опрезан, јер сујете филмских стваралаца могу бити повређене. Међутим, сви они знају да то радим у најбољој намери. Мене улога продуцента истински радује. Креативни продуцент је неко од кога почиње идеја о стварању филмског или серијског пројекта, и са њиме се завршава.
Филм “Име народа” сниман је на неколико различитих историјских локација у Београду, Новом Саду, Вршцу, Суботици… Колико су све те локације, битне за причу о Светозару Милетићу, очуване и данас? Да ли су сви сегменти филма снимани на историјски одговарајућим локацијама или сте повремено морали да импровизујете у другим просторима, ако они из 19. века нису очувани?
– Оно што је велики проблем када се код нас снимају историјски филмови су управо локације. Ретко где су сачуване компактне архитектонске целине у којима може да се снима без великих интервенција. Све то умногоме поскупљује филмске продукције. Но, ипак се сналазимо, довијамо уз помоћ локалних самоуправа, које нам увек излазе у сусрет. Нарочито када су овакве теме у питању.
Градоначелник Новог Сада господин Милош Вучевић је свесрдно помогао у стварању овог пројекта. И скоро све општине Војводине су учествовале у овом пројекту те им се искрено у томе захваљујем.
Након премијере филма “Краљ Петар Први” говорили сте да је то можда ваш последњи филм, што је потом различито тумачено – од тога да нећете више режирати, до тога да се ради о вашој последњој улози. Како из данашње перспективе гледате на ту изјаву и како гледате на вашу даљу каријеру глумица и редитеља – који су Вам планови?
– Да, да, говорио сам. Био сам више мртав него жив. И сада кад се сетим колико смо се сви потрошили на том филму, чуди ме да се и даље бавимо овим послом. Знате, постоје неки пројекти због којих је ваљало бавити се овим послом, и због којих је ваљало живети. За мене је то сигурно био филм Краљ Петар први. То је једна од мојих најбољих и најзначајнијих улога.
Истина је да сам се мало уморио од свега. Није ни чудо. Преко четрдесет година се бавим овим послом. Преко осамдесет филмова и серија као глумац, две режије, од којих је филм „Бело одело“ био на фестивалу у Кану. Деветнаест филмова као продуцент. Награда на десетине. Од малих, локалних, до највећих светских…
Али, глумац пробуди у себи чудну снагу кад се то од њега најмање очекује. Тако сам и сада пред најновијим изазовом. Као продуцент и глумац припремам ТВ серију “Дрим тим”, коју је написао Милош Радовић, а режираће је Дејан Зечевић. Продуцент је Телеком и наш Зилион филм. Милош је писао улогу за мене. Нисам то могао да одбијем. Комедија о ћалету који има 11 синова и од њих је саставио фудбалски клуб. Биће то једно жанровско освежење у поплави ових криминалних серија.
Н. Марковић
