Деценија и по „Новосадске панк верзије”: Књига која је продрмала сцену

Ако мене питате, и поред свих недостатака али и познавајући неке друге потенцијалне ауторе публикације сличног типа, боља књига на ову тему тешко да ће икада бити написана али, хеј, ја сам по том питању прилично субјективан јер ово је, ипак, мој живот, јасном поруком предговор књиге “Новосадска панк верзија” о субкултурној панк и хардкор сцени Новог Сада завршио је Стеван Гојков Гоја.
NSPV
Фото: Приватна архива

Време га за сада није демантовало, а лавина коју је прича о панк-рок и хардкор ликовима, бендовима и свиркама једног града испричана, подсетила је на почетке, али и испровоцирала многе да се поново лате гитара и на тај начин продрмају сцену, оживе је и продуже јој век бар за деценију.

“Новосадску пунк верзију” написали су Сава Савић и Игор Тодоровић Згро, а књига коју као издавач потписује Студентски културни центар Новог Сада (СКЦНС) доживела је три издања. О овој фанзин-књизи, како су је многи окарактерисали због стотинак сјајних фотографија, мукотрпно прикупљаних, поразговарали смо с двојицом аутора.

У уторак 18. маја навршава се тачно 15 година од промоције првог издања у новосадском кафеу “Изба”...

- Сама идеја потекла је након што ми је Сава понудио своје записе о Црквеним пацовима и раним данима панка у Новом Саду,  да прогурам у неки фанзин, а инспирисан филмом о групи Клеш, који је гледао “Код Пантелије” – присећа се како је идеја преточена у штиво, Игор Тодоровић Згро. - Када сам видео о чему је реч, односно да ту материјала има много више него што то подразумева текст за фанзин, синула ми је идеја да заједнички урадимо књигу. Обзиром да је разлика у годинама између нас двојице скоро десет, Сава је покрио ту прву деценију, а потом сам се укључио и ја од момента када сам “открио” панк. Пошто од кад знам за себе скупљам и записујем свакакве стварчице везане за панк и фудбал, није ми било тешко да све те моје белешке преточим у материјал за књигу.

До тада нико нешто слично није урадио, што је свакако ишло у прилог поклоницима овог музичког правца али и читаве панк субкултуре.


Четврто издање

Као коаутор књиге, а у међувремену и уредник новосадског СКЦ-а, Игор Тодоровић Згро на помињање могућег објављивања четвртог издања “Новосадске панк верзије” каже:

- Што се тиче четвртог издања, увек је то питање актуелно али мислим да је за тако нешто још увек рано. Могуће је да се то деси рецимо на 20 година од првог издања, с тим што бих волео да “ископамо” још старог материјала пошто нови није проблем. И да иде поново неко музичко издање уз књигу, да ли ЦД, како је то било уз прва два издања, или поново све популарнији винил...

На исто питање, Сава Савић одговара кратко:

- На Фејсбук страници “Новосадска панк верзија” потражња за књигом постоји. На издавачу је да процени када ће за такав корак уследити прави моменат.


- “Новосадска пунк верзија” је стварно у моменту појављивања изазвала бурну реакцију и покренула читаву лавину – каже Згро. - Бројни чланови бендова и фанови који су се притајили поново су се активирали мотивисани изласком књиге. У исто време и СКЦНС је покренуо низ активности које директно имају везе са књигом. Пошто су оба издања (друго је изашло у јулу исте године, јер је прво, буквално разграбљено) пратиле ЦД компилације, СКЦ је наставио да објављује албуме новосадских бендова, како панк тако и других некомерцијалних жанрова. И пре тога СКЦ је помагао бендовима приликом објављивања албума, али се та помоћ огледала у штампи омота или су то све били резани дискови. “НСПВ” је покренула издаваштво... Данас, 15 година касније, СКЦНС је објавио јубиларни стоти ЦД, компилацију 17 бендова са њихових наступа на “To be Punk” фестивалу.

Бројне свирке панк бендова у организацији СКЦНС уследиле су након објављивања књиге, што домаћих, што регионалних или страних бендова.

- Нови Сад је врло брзо уцртан на светској панк мапи као један од градова на који су бендови почели обавезно да рачунају приликом планирања европских турнеја. Годину дана после књиге покренута је и манифестација “Ритам Европе” којом се обележава Дан победе и Дан Европе. Само на том догађају кроз неколико година у Новом Саду, углавном на Тргу слободе, наступила су велика светска панк имена: PTTB, The Damned, The Adicts, Ruts DC... Потом је покренут и “To be Punk” фестивал који ће ове године доживети своје 14. издање – подсећа Згро.

Сава Савић не крије задовољство што је његова скромна идеја прерасла у нешто много више.

- Заиста је неколико година од објављивања првог издања Нови Сад био препознат као “панк град”. Књига је повезала различите генерације, што је мени најдраже. Са друге стране, тешко ми пада сазнање да многи актери са сцене више, на жалост, нису међу нама. Зато је ово прилика да им се, као што смо то учинили и у првом издању што се тиче наших покојних другара из тинејyерских и нешто каснијих дана, захвалимо али и да их се присетимо и поменемо, уз извињење онима које свакако нећемо намерно изоставити. Нека ово буде сећање на: Младена, Стевицу, Бору, Сиру, Тукшу, Деву, Букана, Цецу, Бужија, Грмаша, Секулу, Клику, Басту... и многе друге који су део себе уткали у новосадску панк-рок причу, као што су то некада чинили Драгус, Пера Т, Ђанго, Заре, Љуба и остали наши другари – напомиње Сава.

Са друге стране, посебно га радује то што је Нови Сад у различитим периодима од 1977. године до данас изнедрио многе сјајне бендове, од којих је сваки на свој начин допринео да се име овог града етаблира пре свега на простору некадашње СФРЈ, али временом и на европској и светској панк-рок мапи. Панк бендови попут Пекиншке патке, Гомиле Г, Три црна листа, Армије Спаса, Црквених пацова, Рафала, Неон војника, Вриска генерације, Ван контроле, Два минута мржње, Капетан лешија, Атеист репа, Ритма нереда, Генерације без будућности, Генерала, Мисте yоинта, Блицкрига, Митесерса, Пролећа, Провокације, Ред јуниона, Рингшпила, Бајонета, Бомбера, Вршњачког насиља и многих других, нарочито сјајних хардкор група, па све до данашње “најновије старе екипе” окупљене под именом Де Лиманос, то најбоље потврђују.

Нико Перковић

EUR/RSD 117.5782
Најновије вести