Следе „На Дрини ћуприја“ Иве Андрића, „Кад су цветале тикве“ Драгослава Михаиловића, три књиге из серијала „Казна за грех“ Јелене Бачић-Алимпић, а затим и њени романи „Нигде нема те“ и „Кофер из Берлина“.
На седмом месту је „Каинов ожиљак: роман о мисији Иве Андрића у нацистичкој Немачкој“ Владимира Кецмановића, на осмом „Лузитанија“ Дејана Атанацковића, „Олујни бедем“ Дејана Стојиљковића, а на десетом месту најпозајмљиванијих наслова је „Велики рат“ Александра Гаталице.
Од 155 јавних библиотека у Србији на анкетни упитник је одговорило 117 библиотека, доставивши податке о броју позајмљених књига домаћих аутора.
Из Народне библиотеке Србије наводе да тешкоћу у утврђивању листе представља чињеница да библиотеке раде у различитим системима за аутоматизацију библиотечког пословања (COBISS, BISIS, BIBLIO, NIBIS, MPA, BIBLIS, LITTERIS, WinIsis, SZIREN) или нису ни у једном од поменутих система.
Као резултат обраде података настала је збирна листа 10 најчешће позајмљиваних наслова у јавним библиотекама Србије у 2018. години.
