О књизи, коју неки називају романом, а други збирком прича, говорили су данас, поред аутора, који је ,и професор српске књижевности на новосадском Филозофском факултету, уредник и рецензент Ненад Шапоња, асистент Милош Јоцић и ПР менаџер Агоре Снежана Савкић.
Јоцић је са Савкићевом приредио ово издање које је првобитно било штампано 1989. године, а они су за ново издање начинили нешто измењени избор текстова да би актуелизирали причу о како су га назвали „најлуђем књижевном лавиринту у којем ће читаоци желети да се изгубе“.
Књига је, иначе, објављена као други том изабране прозе Дамјанова која ће имати четири, а можда пет томова.
Ова књига заправо је посебан бренд српске књижевности и представља уникатну контуру постмодернистичке и неоавангаристичке поетике која сведочи о стваралачкој свести и интертекстуалном поступку и авангардистичкој наклоности, апсурду, фантастици ирационалним поступцима и формано-језичком експерименту, оценио је Јоцић.
“Колачи, обмане нонсенси“ нам тако откривају свој први идентитет - у питању није ни хибридни фикс ап, нити растројени роман, него анти енциклопедија која у себи обухвата читаву једну књижевну традицију, додао је Јоцић.
За Савкићеву је ова књига и изазовна, јер су у њој исти ликови, али она сматра да то није роман већ само кратке приче које су саме по себи песме у прози, али у сваком случају, додаје, то је хибридна збирка прича које су духовите, шаљиве, језичке игре.
Она је посебно скренула пажњу на коришћење архаичног језика који је коришћен пре Вука Караџића. Зачудило ју је да је ова проза жива и пуна енергије и да је време није прегазило и зато је, поручује, оправдано њено ново штампање, јер ће моћи да привуче нове читаоце.
