Два наизглед другачија града и музеја, у данас различитим државама, спојени су мостом уметности и културе када су 2016. заједно проглашени Европским престоницама културе. Тако Паралеле. Темишвар / Нови Сад можемо сагледати и као јединствену изложбу имагинарног музеја европске престонице.
На изложби се, рецимо, срећемо са портретом Мојсеја Путника, омиљеног владике у народу. Године 1757. био је изабран за владику у Бачкој епархији, да би потом свечаним испраћајем био постављен за владику у Темишвару 1774. године, а 1782. постаје митрополит Карловачке митрополије, у оквиру које су деловале епархије у којима је столовао. О његовом значају говори нам теза да је једна од првих аквизиција Музеума, будуће Галерије Матице српске, портрет Мојсеја Путника, рад Стефана Гавриловића. Како се тај портрет нашао у уметничкој заоставштини Саве Текелије? Па - митрополит је био у родбинским односима са Текелијама.
Сава Текелија, рођен у Араду, један је од најзнаменитијих Срба у XIX веку. Био је гласовити борац за српска права на тлу Хабзбуршке монархије, оснивач Текелијанума у Пешти, доживотни председник Матице српске. Текелијин значај огледа се у уметничкој заоставштини која је језгро и темељ оснивања потоње Матичине Галерије 1847. године. Румунски пандан Сави Текелији је Жигмонд Ормош, главни повереник Тамишке покрајине, писац и колекционар, који је попут великог добротвора Текелије завештао своју колекцију на чијим темељима данас дела Национални уметнички музеј у Темишвару, основан 1872. Зато није случајно што су портрети ова два добротвора у оквиру изложбе паралелно изложена. Мађарски уметници Ђерђ Ваштаг и Тан Мор 1885. и 1861. године на великим форматима овековечили су ликове Ормоша и Текелије. Уколико бисмо говорили о значају изложбе, придодаћемо и чињеницу да се портрет Саве Текелије, који је наручен поводом обележавања стогодишњице његовог рођења, први пут излаже у Темишвару, дакле на свега 60 километара од његовог родног Арада. Симболично, лик Саве Текелије посећује родни крај и Срби у румунском делу Баната се поново сусрећу са својим племенитим Савом.
На изложби су представљени радови Константина Данила, родом из румунског Лугожа, чији изузетни портрети грађанске класе употпуњују обе музејске колекције. Уколико зађемо у XVIII век, наићи ћемо на име најистакнутијег сликара Карловачке митрополије Стефана Тенецког, чије су слике део сталних поставки Галерије Матице српске и Националног уметничког музеја, али и изложбе Паралеле. Међу укупно 60 дела, на изложби су представљени и радови Теодора Илића Чешљара, Павела Петровића, Јована Поповића, Корнелиу Љубе, Уроша Предића... Иако данас у различитим државама, Нови Сад и Темишвар са својим музејима указали су да је уметност која је настајала на овом подручју део заједничког европског културног наслеђа.
Милица Милошевић
