Једно од највећих имена актуелне светске џез сцене, чију су каријеру обележили врхунски концерти, као и сарадње са легендама попут Мајлса Дејвиса, Чика Корије, Хербија Хенкока… очекује поновни сусрет са новосадском публиком, након наступа 2006, и биће то прилика за упознавање са материјалом који је чувени часопос „Даунбит” оценио као „изузетно уметничко дело” да којем Герет успева да мунициозно комбинује радосне мелодије са интроспективним истраживањима и слободнијим импровизацијама, а да при томе албум не делује као „пастиш стилова”.
Прво фестивалско вече заокружује маестрални кубански пијаниста и композитор Алфредо Родригез, који у Нови Сад долази са својим триом. Каријера овог сјајног инструменталисте, великог следбеника израза Чуча Валдеса и Мишела Камила, али пре свега Кита Џарета, кренула је узлазном путањом када га је на фестивалу у Монтреу 2006, где је представљао Кубу, запазио Квинси Џонс. Уследила је понуда да дође у САД и започне сарадњу са овим легендарним продуцентом, а потоње веома успешне свирке на неколико водећих светских фестивала само су допринеле да његова међународна каријера настави узлазном путањом. О томе, уосталом, сведочи и податак да ће пре НС џез фестивала Родригез свирао у Варшави и Авињону, а затим га очекују концерти на Црвеном мору, у Сарагоси, Севиљи, Мумбају...
Пратећи програм овогодишњег фестивала биће у знаку промоције новог сингла Светлане Цеце Паладе „Blue”, која ће бити одржана у понедељак, 13. новембра, у 19 сатиу клубу „Трибине младих”. Сад већ традиционалне дечје радионице - Џез времеплов за најмлађе и Израда џез инструмената планиране су за уторак, 14. новембар, док ће уочи свечаног отварања фестивала, у среду у 19 сати, у простору Дома културе, бити отворена изложба фотографија са досадашњих издања Новосадског џез фестивала.
Програм у четвртак, 16. новембра, отвара ZZ Kvartet, модеран састав хармонијског џеза који предводе хрватски гитариста са ротердамском адресом Ратко Зјача и италијански акордеониста Симоне Заћини. Како сами за себе кажу, квартет су који промовише „музички театар”, јер не желе да их било који правац или стил ограничавају, с тим да не крију велики утицај који на њихов израз имају авангардна уметност и филмови Фредерика Фелинија и Пјера Паола Пазолинија. Други концерт те вечери нарочито ће обрадовати све који прате каријеру познатог српског бубњара и композитора Предрага Пеђе Милутиновића, јер ће NSjazzF представити његов друмбоотџ квинтет, у чијој свирци се „сусрећу ођеци старинског фјужна и фанка са џез традицијом и садашњошћу, односно електронска манипулација звуком са конвенционалним приступом џез инструментима. енергична и мелодична фузија џеза, електронике, хип хопа и фанка”.
И за 17. новембар су припремљена два узбудљива концерта. На сцену Позоришта младих прво излази секстет најпознатијег руског џез трубача Алекса Сипијагина, изузетног композитора али и дугогодишњег сајдмена таквих звезда као што су Ерик Клептон и Елвис Костело, те нашег сјајног бубњара и аранжера Владимира Костадиновића. „Као импровизатор, Сипијагин спаја своје руско-америчко порекло у нешто јединствено”, речи су трубача Рендија Брекера, док је за Костандиновића критичар портала All About Jazz написао да је „маштовит бубњар чији звук испуњава простор крећући се музичким фронтом различитих стилова”... Вече затвара трио Ференца Немета, мађарског бубњара који је за свој ауторски албум „Freedom” добио једно од најпрестижнијих признања у свету џеза - Independent Music Awards.
Последњег фестивалског дана, у суботу, 18. новембра, наступиће најпре Новосадски биг бенд под управом Федора Вртачника, с вокалном солисткињом Бојаном Стаменов. У фокусу овог концерта, који ће NBB у потпуности посветити свом прерано преминули пијанисти и композитору Александру Бањцу, обележавање је 20 година уметничког рада оркестра, при чему ће програм бити одраз духа тог периода заједничког музицирања и стицања нових музичких знања кроз сусрете са различитим стиловима. А само финале 25. Новосадског џез фестивала биће у знаку триа вишеструко награђиваног пијанисте и композитора Матије Дедића. Осим што је својим бројним издањима потврдио и потврђује свој квалитет и статус једног од најуспешнијих и најпризнатијих балканских музичара, далеко је Дедић и надмашио границе региона захваљујући својој ауторској музици, која је од темеља у класици кренула пут импровизације.
М. Стајић
