Аутор преиспитује вредност појединачног уметничког дела у контексту услова у којима уметници живе и стварају. Део назива пројекта – 75.000, преузет је из пропозиција конкурса “Уметници. Сад!” као појединачни износ који је додељиван по апликанту, постављен је као полазна тачка за дијалог о висини потребних/пожељних/довољних финансијских средстава за реализацију уметничких радова. Циљ пројекта је да подстакне развој јавног мишљења о вредности уметничког дела и стварања критичке свести према савременој уметности у друштву. Финансијска вредност уметничког рада и уметничко тржиште увек су били магловита поља, а Кулић сматра да јасно дефинисана финансијска вредност дела не постоји, она је увек последица потражње и спремности некога ко жели да купи одређени уметнички рад. На крају предавања биће реализована јавна аукција уметничког рада који је настао у оквиру пројекта, са циљем да се утврди могућа вредност.
Сутра у 18 часова такође у “Свилари” биће отворена изложба „Аутономни идентитети“ новосадске визуелне уметнице Изабеле Машић о истраживању идентитетске структуре различитих карактера формиране кроз наративе колектива, социолошких и глобалних превирања догађаја који су потресали друштво, а самим тим и ауторку. Она покушава да сублимира искуство времена и комуникације, насилног развоја и раста индивидуе у новом, дигиталном добу, као и да постави питање над аналогним облицима мењања јединке која образује или формира друштво. Пројекат „Аутономни идентитети“, по речима ауторке бави се ширим појмом „грешке“ обухватајући питање аутономности идентитета појединца у савременом ужурбаном, урбаном и све више дигитализованом систему у којем се та граница аутономности великом брзином смањује. После серије слика рађених техником уља на платну, ову поставку чине искључиво дигитални радови и гиф анимације. Највећи део поставке подразумева људско тело као лајтмотив које својом аморфношћу представља природност и несавршенство људског ума.
Међутим, та тела су у овим радовима модификована до граница непрепознатиљивости јасним геометријским формама које потичу из „дигиталног света“ а која настају грешком у коду и метафорички, у односу на своју локацију, својом јасноћом и оштрином, усецајући се, указују на потенцијални извор грешке, објашњава Машићева.
Свој програм реализује и Шок задруга, изложбом радова Јоване Семиз у Шок централи у пасажу Змај Јовине 22 која траје до 3. октобра, као и изложбом “Бојанка” Бојана Дојкића отвореној до 27. октобра у Булевару буксу. Дојкић, посвећен цртежу као основној форми изражавања, у жељи да нађе јединствени облик комуникације кроз креацију дводимензионалне слике пролази кроз широк спектар људских емоција. Оне су покренуте спољашњим утицајима и директно се испољавају кроз цртеж.
Н. Попов
