Подсетимо, ово признање установљено је поводом Дана БМС а додељује се за допринос развоју библиотекарства и библиографског рада изузетног научника, књижевника или уметника. Будући да лане, због пандемије, Дан Библиотеке Матице српске није обележен, свечаност посвећена прошлогодишњој лауреаткињи тек је сад уприличена.
„Професор емеритус др Марија Клеут својим научним тумачењем усмене српске књижевности и традиционалне културе поставила је нове истраживачке стандарде, захватајући велику и комплексну грађу, објављену и рукописну, увек у складу са савременим кретањима у европској фолклористици. Притом су посебно важна изучавања предвуковског периода, грађанске поезије и Вуковог дела у целости”, наводи, уз подсећање на више од 200 лауреаткиних научних радова, жири који су творили академик Миро Вуксановић, проф. емеритус др Славко Гордић и мр Душица Грбић.
Управник БМС Селимир Радуловић није крио радост што је у прилици да уручи Златну књигу његовој бившој професорки, која је, како је рекао, „имала смисао да саслуша једну загужвану, разуздану и плаховиту динарску природу”, истовремено истичући да за протеклих пола века „никада није нарушен однос узајамног поштовања између студента и професора”. „Угледна награда Библиотеке Матице српске долази у руке истинског научника, педагога и човека. Професорица Марија Клеут поседује дар што општу добит нову доноси, опомињући оне који зевају, дремају или се осврћу уоколо и не хватајући се никада погубних узда мноштва. Мало ли је то у времену свекваритељске популаризације кад се објави светло које сведочи о духовној надмоћи над ситом јалове погани у души савременог човека”, поручио је Селимир Радуловић.
У зборнику „Марија Клеут - сагледавање контекста” публиковани су радови проф. др Вере Васић, проф. др Љиљане Пешикан Љуштановић, др Снежане Самарyије, др Лидије Делић, др Јасмина Јокић. др Смиљане Ђорђевић Белић, др Оливере Радуловић, др Вање Баришић Јоковић, проф. др Радослава Ераковића, др Драгољуба Ж. Перића и Медиса Колаковић. По оцени уреднице зборника проф. др Љиљана Пешикан Љуштановић, он показује драгоцену димензију рада професорке Клеут, а то је трагање за језиком као средством изражавања, као шифром у којој се многе ствари, које се туичу усмене књижевности, могу наћи и ишчитати. „Могу се само надати да је овај зборник успоставио колико толико достојан дијалог са њеним радом”, навела је проф. др Љиљана Пешикан Љуштановић.
Интегрални део награде су округли сто о делу лауреата и зборник радова. Нажалост, како епидемиолошке прилике нису допустиле одржавање округлог стола, позвани истраживачи су послали своје прилоге, које су као књигу „Марија Клеут - сагледавање контекста” приредили проф. др Љиљана Пешикан Љуштановић и Оливера Кривошић. „Они који су писали на теме којима сам се сама бавила или о некима од мојих радова - добро су ме прочитали и можда сувише похвалили. Вероватно је тако прилика захтевала, иако бих им ја опростила и да су били мало критичнији”, на себи својствен духовит начин захвалила се проф. Марија Клеут, додајући да су њена најбоља сабрана дела – њени некадашњи студенти и они којима је била ментор.
М. Стајић
