Миленковић је овдашњим љубитељима 9. уметности познат као аутор склон алтернативном изразу, велики заљубљеник и промотер стрипа који је већ две деценије душа интернет странице „Стрип вести“, члан уредништва „Стрипотеке“ односно последњих година фриленсер који се бави сваковрсним пословима везаним за „приче у сликама“. Ангажовање на разним пољима резултирало је недостатком времена у коме би се цртали стрипови. Покушај да се такво стваралаштво не изгуби, односно да аутор сам себе натера на ради на својим стриповима је и покретање издања „Само стрип...“. Први број на корицама носи ознаку „децембар 2012.“ а најновији, шести број је из „децембра 2018.“ - дакле шест бројева за шест година. Сам Миленковић у својим уводницима бележи да су паузе између цртања превелике - последња је била седам месеци - али да фриленсерски живот „узима много већи данак од очекиваног. Превише посла, премало живота...“
Но, Миленковић констатује да је ипак успео да изгура 12 страна серијала „Само стриппп...“ који је „слабијег (...) квалитета у односу на претходне наставке“. Реч је о разбарушеној научнофантастичној пародији са шароликом групом јунака која упада у свакојаке авантуре. Ионако врлудава прича прекидана је свакојаким дигресијама и интермецима односно ауторовим самокритичним опаскама о (не)квалитету сопственог цртежа, слабљењу вида, дилемама о развоју стрипа. Оваква спонтаност и непосредност одлике су алтернативно-андерграунд стрипа односно фанзина који су, барем на овим просторима, били носиоци тог стрип таласа који се издигао 1990-тих. Тадашњи алтернативци се нису либили да признају да не умеју да цртају или смисле добар заплет, али су све техничке мањкавости биле анулиране свежином њихових идеја односно бескрајним, заразним ентузијазмом.
И Миленковићеви радови у свим бројевима „Само стрипа...“ зраче управо том свежином и неминовно измамљују осмехе одобравања код читаоца. Такву наклоност буди и Миленковићев стрип „Очи лудака“ који је после 20 година лежања у фијоци угледао светло дана доказујући да се од тада мало тога променило у нашим животима. На трагу препознавања прошлости и залечења њених рана је стрип „Разгледница из Сарајева“ сценаристе Предрага Ђурића и цртача Франциска Малдонада. Следе гег табле „Музеј XXXI века“ (о супер херојима као репрезентима нашег доба) односно „Мумија као ниједна друга“ (о могућем стрип серијалу у коме би мумија - један од хероја серијала „Само стриппп...“ - била главни јунак); ова мумија гостује и у популарном стрипу „Олга и Филип, књишки мољци“ Пеневског и Павлића. Уз текст посвећен изложби женског стрипа из региона „Она се буди“ коју је крајем 2018. у Француском институту приредила Јана Адамовић, број затварају табла догодовштина остарелог бајкера („The Silly Bikers“) те нова доза Миленковићевих сјајних „Бацила“ који ће сигурно насмејати добронамерне читаоце.
Илија Бакић
