Представу је режирао Дино Мустафић, по сегментима истоименог романа Давида Гросмана, у драматизацији Дарка Лукића у којој су коришћене и приче из документарних филмова „Eva,a documntary“ и „Голи живот Голог Отока“, као и текстови „Eva’ş Choice“ и „A Border Biography: The Image of the Past in Eva Nahir Panć’s Memoriesas Presented inb Dane Ilić’s Eva“.
Укратко, а прича је заиста дубока, јака и сложена, ради се о животу Еве Нахир Панић (1918-2015), која је цену љубави платила одвајањем од кћерке и заточеништвом на Голом отоку. У представи је приказана цела њена породица, заплетени односи које ни смрт понекад не разреши. Публика на премијери могла је да ужива у естетски веома дотераној представи која с лакоћом изазива емоције. Глумачку екипу предводила је Гордана Ђурђевић Димић.
- Представа је омаж једној изузетној жени. Толико је око нас изузетних људи о којима мало знамо. То су хероји живота. Један од таквих је Ева Нахир Панић. Живела је невероватан живот, била је наш савременик – готов у једном даху прича Гордана Ђурђевић Димић, неколико минута након што је на премијерној изведби главној јунакињи удахнула нови живот. – У њену судбину сам се заљубила оног часа кад сам видела њену причу, која је држала пажњу и једном Данилу Кишу. Он је о њој снимао филм, прекинут болешћу и смрћу 16. октобра, на исти датум смрти Евиног мужа. Још једном се потврдило да нема коинциденција у животима, још једном се потврдило да ништа није случајно.
Гордана Ђурђевић Димић у представи коју носе женски ликови, игра заједно са низом колегиница које су показале висок ниво глумачког умећа - Анамаријом Сердом, Сањом Ристић Крајнов, Наташом Станишић, Александром Плескоњић Илић, Маријом Меденицом, па и најмлађом Катјом Илић. Поделу иначе чине глумци из различитих позоришта, па и република бивше Југославије, која је и контекст већег дела радње представе „Живот се са мном много поиграо“.
- Најсрећнији смо кад можемо да поделимо енергију са младим људима и са људима из других позоришта. Мени је неизмерна срећа била што ми је допала ова улога – смеје се Гордана Ђурђевић Димић у тренутку кад јој је „добачено“ да је могла и да се размаше, с обзиром на то да у матичној кући, Српском народном позоришту више не носи репертоар, како се то каже. – Не жалим се, морам признати! Ово је баш било по мојој мери и мери мојих година. Заиста сам задовољна да је тако.
Вредан делић атмосфере представе креирало је још жена, ако ствари до краја поставимо тако да је овде о њима реч. Марина Сремац је радила костимографију, музику Ирена Поповић Драговић, а посебно драгоцену допуну драмском делу радње глумци су представили покретом за који су кореографкиње биле Фросина Димовски и Ана Јаворан. И инспицијенткиња је – Чила Ловаш.
И. Бурић
