На предлог Министарства културе и информисања, Влада Србије именовала 8. августа редитељку Ивану Вујић за управницу Народног позоришта у Београду.
До тог момента она је обављала функцију вршиоца дужности управника националног театра, на коју је поставила Влада, пошто је претходно разрешен дужности бивши управник Дејан Савић услед штрајка глумаца тог позоришта.
Ивана Вујић је редовни професор Факултета драмских уметности.
Била је уметнички директор Битеф театра, фестивала ФИАТ у Подгорици, Белефа, као и оснивач и уметнички директор фестивала Аероплан без мотора и позоришта Бетон хала театар.
За допринос развоју образовања и културе добила је 2010. високо признање Министарства за образовнаје и науку Француске - Орден академских палми - витез командирског реда.
Добитник је сребрне плакете Универзитета уметности 1995.
На сценама Србије, Словеније, Немачке и Италије поставила је преко 80 представа.
Ивана Вујић је по доласку у Народно позориште прошлог новембра обећала да ће вратити љубав у национални театар и створити околности у којима врхунски уметници могу да покажу шта све умеју.
"Када сам дошла у Народно позориште казала сам да није довољно само волети театар, већ позоришту треба и служити... Све до данас верујем у ту идеју и афирмишем ту праксу у нашем колективу... Сви треба да служите својој професији да би стигли до било каквих резултата... Биће нам боље ако будемо бољи једни према другима", каже Вујићева и додаје да се љубав полако враћа у Народно позориште.
Међу најважнијим задацима од када води национални театар, означава повратак поштовања и љубави међу људе који су запослени у позоришту.
"Код нас је запослено 647 људи... Плус хонорарни сарадници. Дакле, око хиљаду људи је радно везано за овај простор. Покушала сам да охрабрим људе да верују у то што раде и верују једни дригима јер је наше позориште изузетно важно не само у регионалним већ у европским оквирима. Када сам казала да мора да се врати љубав у позориште мислила сам на то да се мора волети, поштовати и познавати место. Да бисте имали успех у позоришту, ви морате волети ваше колеге. Све колеге... и реквизитере, декоратере, обућаре, транспортере. Све. Представу не чине глумац, редитељ и писац, већ огромни кругови људи који брину о представи као о својој породици", истакла је Вујићева.
Она је подсетила да је зграда Народног позоришта, када је настала пре 150 година, била окружена кућицама оивиченим високим зидовима да не би могло да се вири у њихова дворишта. Такође је подсетила да је позориште настало у малој средини која је покушавала да стане на своје ноге и ова зграда је деловала као нешто изузетно.
"Бранислав Нушић поводом педестогодишњице позоришта у говору напомиње да је било много отпора према тој ''непотребној'' новотарији. Кнез Михаило је лепо рекао глумцима: ''Сазидаћу вам ново позориште да га имате за себе... Да не играте по кафанама... Да вам не долазе стране трупе и оне буду позориште у Србији, већ ће те ви имати своју зграду''. Када уђете у Народно позориште, ви улазите у историју Србије која жели и покушава да иде у корак са Европом", истиче Вујићева.
Гунђање чаршије како је Народно позориште дочекало да га воде жене, јер су управница, директорка Драме, председница Управног одбора жене и директорка Опере жене, Вујић са осмехом прихвата и каже да три жене на челу позоришта чини природна ситиација.
"Ето, ја сам прва жена која је успела да постане управница Народног Позоришта после 150 година његовог трајања. Моја професорка Вида Огњеновић је била у в. д. стању... Поносна сам за све жене које ће доћи после мене. Српске жене су омогућиле народу и држави да прегрме искушења као што су балкански ратови или Први светски рат... Очувале су куће, огњиште, децу...", каже Ивана Вујић и додаје да су балканске жене навикле да раде много послова.
"Првакиње позоришта раде хиљаду послова у току дана, а онда трче у те театре и изванредне су... Никога нису оставиле гладног, нису прљави прозори, куце су се нахраниле и након свега тога оне блистају и заводе на сцени", каже Вујићева.
За њу нема дилеме да ће публика у предстојећој сезони Народног позоришта добити већу пажњу и простор који је чистији.
"Инсистирала сам да све ствари које су биле неочишћене буду блиставе... Мермер није очишћен 20 година... Проширујемо публику на млађе генерације. Имамо Клуб младих народног позоришта... Имамо трећу сцену ''Радионица'' на доњем Дорћолу где ће се одигравати свеж и експерименталан програм за младу публику... Публика ће имати пажњу и могућности разговора после представе", истиче управница националног театра.
За њу велики успех представља повратак дела глумачког ансамбла на сцену Народног позоришта.
"Неки глумци годинама нису крочили на сцену и срећна сам што ће упет бити у прилици да уметнички стварају пред публиком. Имамо у плану премијере представа ''Сан летње ноћи'' у режији Кокана Младеновића с комплетном женском поделом и новог комада Милене Марковић специјално писан за Народно позориште", најавила је Вујићева.
Како каже, у предстојећој сезони публика ће бити у прилици да види програме у Народном позоришту ван класичног репертоара.
"Доводимо Уметнички колектив Римини протокол... Град Београд и овдашња амбасада Немачке уз Народно позориште ушли су у пројекат под називом ''100 посто Београд''. Биће изабрано 100 људи најразличитијег доба, полова, религиозне исповести, боје коже, националности... Кроз Народно позориште публика ће се упознати са њиховим искуствима шта то значи бити Београд", истиче Вујићева.
Велики успех очекује и од учешћа играча Балета Народног позоришта у Верони.
"Балет Сергеја Прокофјева ''Ромео и Јулија'', у продукцији Фондације ''Сергеј Полуњин'' и ''Полуњин инк'' из Велике Британије, биће изведен 26. август у Верони.Тада ће с највећом звездом светског балета Сергејом Полуњином и солисткињом Краљевског балета из Лондона Алином Кодзокару у насловним улогама, наступити у чувеној Веронској арени и четворо солиста Балета Народног позоришта у Београду. То су Дејан Коларов, Татјана Татић, Игор Пастор и Јована Несторовска. Њих је Полуњин ове сезоне уврстио у свој ансамбл", најавила је Ивана Вујић.
Додала је да су у плану копродукције с позориштима у Бремену и Грацу, гостовање на сцени Хрватског народног казалишта у Загребу после 37 година, Дојчес театру у Берлину, учествовање на фестивалу Горки у Њижнем Новгороду.
"У Русију идемо с представом ''Царство мрака'', а посебно сам срећна што ће Народно позориште први пут бити гост у Дојчес театру у Берлину. ХНК ће такође бити гост нашег театра. У плану нам је сарадња с позориштима у Африци и Турској. Жеља нам је да Народно позориште репрезентује високе уметничке домете на начин као што је то био случај са представом ''Балкански шпијун'' у Дубровнику. Цео град је чини ми се показао љубав према Народном позоришту, нарочито према глумцима те представе", казала је Вујићева.
Долазак светских звезда у Народно позориште представља један од приоритета у наредном периоду.
"Очекујем долазак француске глумице и глобалне звезде Изабел Ипер с представом ''Марија каже оно што је Марији рекла" позоришта Дела Вил у режији Боба Вилсона. Потрудићемо се да сваког месеца имамо изузетан догађај као што је то прошле сезоне био случај с Полуњином и Санкт-Петербуршком опером... Покушаћемо да нам овде долазе светске звезде", казала је Вујићева.
Уметницу Народног позоришта биће део обележавња отварања реновираног Трга Републике, а Ивана Вујић каже да ће дан отварања бити посвећен грађанима и програм ће трајати од поднева до поноћи.
"У том простору ће се наћи Шатор тајни у којем ће бити презентоване историјске чињенице о Тргу Републике од Стамбол капије и кафане Дарданели па све до данас. Наступаће улични извођачи, студенти ФДУ. Опера за децу Народног позоришта ''Бастијен и Бастијена'' биће такође изведана на отвореном уз интеракцију протагониста с нашом најмлађом публиком. Велики Гала концерт предвиђен је за 20 сати. Оркестар НП ће се наћи испред позоришта на степеништу а хор на балкону. Програм ће трајати скоро два сата. Након тога представићемо ревију костима из нашег фундуса које ће носити глумци, балетски играчи, оперски певачи... Балетом ''Ко то тамо пева'' биће завршен програм на реновираном Тргу Републике" казала је Вујић.
