Завршио је основну школу и музичку гимназију у Новом Саду, а истовремено је похађао и Позоришну школу – Балетски одсек. Као стипендиста је био на десетомесечном усавршавању за балетског играча у Лењинградској балетској школи им. Ваганове. Балетском ансамблу СНП-а, чији је био и стипендиста, припадао је од 1973. Солиста је постао 1979, а првак 1983. Већ на дипломском концерту показао је свој потенцијал балетског играча и играчку фигуру, за коју је М. Х. Франгопуло из Лењинградске балетске школе, рекла: „Е, то је принчевска фигура“. Дакле, принчевског изгледа, однегованог манира, технички спреман, поуздан као партнер, постаје носилац главних улога балетског репертоара. Још као ученик учествује у представама Балета СНП-а, а соло-улогу добија 1972.
Кроз већа сола, различита по карактеру, техничким захтевима и стилским одликама, стиже до главне улоге у балету“ Петар Пан“ (1975). Предодређен за лирски фах, Принца Зигфрида (Лабудово језеро) игра у две верзије, код два кореографа (В. Бокадоро 1981, и Сергејев-Дудинскаја 1985). Потврдио се у карактерном жанру, и испољио дар за комично. За улогу Алена (Враголанка), кореографа. Ике Отрина, добија годишњу награду СНП-а 1986. Међу најбољим остварењима му је улога Песника у балету „Балада о месецу луталици“ Д. Радића (1985). Са представама из репертоара СНП-а гостовао је широм СФРЈ и ван земље (Италија, Мађарска, Румунија). Из СНП-а је отишао у пензију 2009.
У богатом играчком опусу Растислава Варге су следеће улоге: Амор (Силвија), Лопов, Томи (Пипи Дуга Чарапа), Меркуције (Ромео и Јулија), Болеро, Младић (Рапсодија у плавом), Три младића, Љубавни парови (Американац у Паризу), Фариос, Јелен, Војници пљачкаши (Теута), Сељаци (Тророги шешир), Тони, Бернард (Прича са Западне стране), Клаудио (Љубав за љубав), Марко (Охридска легенда), Гроф Алберт (Жизела), Лоенгрин (Вагнеријана), Pas de deyx (Корсар), Мазурка, Валцер (Силфиде), Први кадет, Перпетуум мобиле (Бал кадета), Франц (Копелија), Мануел (Дон Кихот) и Колен, Ален (Враголанка).
