Концепт, режија и кореографија припада ауторки пројекта, која је заправо и једини извођач на сцени у специфичној врсти моно-балета, односно невербалног театра у комбинацији са аудио говором невидљивог учесника.
Премијера овог модерног плеса била још 2012. године у Берлину.
У овом плесном комаду, уметница Груве својом игром преноси транс једне заносне беседе, и делимично користи фрагменте обраћања раније познатог америчког телевизијског проповедника Џимија Свагарта, припадника ултраконзервативне струје.
Када се укључи аудио запис тог снажног гласа, у том тренутку сама представа успева и да “проради” и добија знатно занимљивији развој него игра у претходним сегментима.
Наиме, тада монодрамска прича постаје као дуо драма, притом се не види други извођач, али је својим напрасним говором итекако присутан и постаје временом доминантан.
Тако са једне стране на позорници је ауторка пројекта која се све време види али не говори ниједну реч, а са друге стране све време се чује други протагониста.
Ипак, те речи из његове компулзивне жеље за убеђивањем и сугестивним понашањем, расту у очај, да би скривена жеља открила своју најдубљу природу - насиље.
Заводљива игра није оставила публику равнодушном, која је на крају стојећи аплаузом изразила задовољство уметничким чином на сцени.
Представа се одлагала већ два пута, прво је планирана за март, затим септемар, да би се тек у децембру стекли услови да трупа из Белгије коначно дође за ово гостовање.
Белгијска играчица и кореографкиња Лисбет Груве је почела је да учи балет са свега 6 година, а студије је похађала на Балетском институту у Антверпену.
Пре више од 20 година каријеру је почела са чувеним Јаном Фабром, који је драг гост Београда, посебно од када се његова монодрама “Ноћни писац” изводи у Народном позоришту.
Груве игра и у филмовима, видео-клиповима и ТВ спотовима.
Воетволк (“пешадија” на Холандском) је белгијска трупа савремене игре и перформанса, коју су 2007. године основали Груве и музичар-композитор Мартин Ван Ковенберг, а они су се упознали у креативној, плесној лабораторији управо Јана Фабра.
Њихов рад је стални дијалог између телесног покрета и звучног записа, што се јасно види и на примеру вечерашње представе од 50 минута.
До сада је трупа реализовала 10 представа које су путовале широм света - од фестивала у Авињону до Венецијанског бијенала, и повезана је са трупом Јана Фабра и Краљевским музејом лепих уметности из Антверпена.
