Последња од четири представе овогодишњег 49. фестивала, „Кафка машин“, у режији Вељка Мићуновића, биће изведена у 20 часова на сцени “Пера Добриновић” СНП – а.
Кафка је, по речима редитеља Мићуновића, вешто уочавао проблеме са којима се суочава обичан човек у свакодневном животу и створио је један надреални свет који штима по надреалним правилима.
- Ту се до данас ништа није променило. Тај парадокс ствара огромну тензију у свим његовим делима, чак и у оним недовршеним где се његови јунаци налазе у сталном унутрашњем конфликту и интензивној борби против неке више силе која их надилази, а која је стално присутна. Живимо у доба лаког пристајања. Кријемо се иза лажних идентитета. Претворили смо се у профиле на друштвеним мрежама – указује Вељко Мићуновић. - Илузије су потрошене. Идеологије су злоупотребљене. Крећемо се у свету који је црн, једноставан, суров и апсурдно духовит. Ту нема компликованих конфликата. Нема мучно морално -поучних дилема. Нема великих филозофских одлука. Критика система (који је уједно и највећи антагониста у свим Кафкиним делима) постаје јасна онда када се открије да баш та машина, она која нас меље, ипак не може да функционише без нас.
У представи играју глумци: Аљоша Ђидић, Радоје Чупић, Драгиња Вогањац, Марија Меденица, Марко Савић, Јована Мишковић, Душан Вукашиновић и Игор Грекса.
Након извођења ове представе, жири ће саопштити своје одлуке. О најбољима на 49. Инфанту одлучује жири у којем су: глумац Озрен Грабарић, редитељка Соња Петровић и драматуршкиња Николина Ђукановић.
У пратећем програму, за данас у 12 часова у СНП-у најављено је јавно читање најновије драме "Последњи балкански вампир" Дејана Дуковског, једног од најзначајнихјих драмских писаца бивше Југославије, аутора познатих драма “Буре барута” и “Маму му јебем ко је први почео”, као и „Духа који хода”, која се још увек изводи у СНП-у.
“Последњи балкански вампир” је стари текст Дуковског који је, како сам каже, поново написао. Текст говори о митовима и предањима, сујеверју о вампирима, и осталим необичним становницима Балкана.
- Текст је фантазмагорична фарса у бајковитом окружењу утвара и демона. На неки начин представља комичну ритуалну процесију вампирског егзорцизма. Али то је вероватно само погрешна дефиниција. Намера ми је била једноставна, да напишем комичан и забаван текст у овом балканском миљеу - каже Дуковски. - Не знам какво је огледало страха у којем данас не видимо наш сопствени вампиризам. Мој текст не даје дијагнозу овог данашњег вампиризма, нити тражи неке паралелне метафоре са данашњим вампирима, демонима и злим временом у којем живимо, али надам се да допире до нерва наших подсвесних паганских страхова и ниских страсти.
Н. Пејчић
