Накит Јозефа Хофмана и „Винер веркштета”: Кад брош постане ремек-дело

Ремек-дела примењене уметности које су креирали Јозеф Хофман, или Коломан Мозер под кровом бечког „Винер веркштета” сан су сваког светског колекционара.
nakit1
Фото: Youtube Printscreen

Круна свега за многе је њихов накит – брошеви, игле за косу и чешљеви, огрлице, наруквице...

Аустријски архитекта Јозеф Хофман је био централна фигура у еволуцији модерног дизајна с краја 19. века, а нарочито је значајан његов рад у првој деценији 20. века. Као оснивач „Винер веркштета”, Хофман је био пионирски практичар онога што ће постати основни принцип модернизма: добар дизајн је начин живота.

Био један од првих присталица новог уметничког правца с краја 19. века – бечке сецесије, која је раскрстила с академизмом и кичом романтизма и неговала такозвани органски дизајн, где су доминирале закривљене форме, а инспирација биле биљке, животиње, женски актови... Међутим, након оснивања „Винер веркштета” 1903. године, Хофман је прихватио лепоту геометрије, одвојио се од сецесије и први закорачио у будућност. Створио је кубистичка дела пре кубизма, арт деко пре арт декоа, баухаус пре баухауса...

Квадрат је био језгро Хофманове естетике. Сматрао је то савршеном манифестацијом свог концепта оквира, за који је веровао да би требало да обједини све аспекте живота, чинећи га укупним уметничким делом. То се веома добро види у накиту који је створио.

Фото: Youtube Printscreen

Иду и до 300.000 евра

Брошеви Јозефа Хофмана крећу се од 2.000 евра па до 300.000.

Најјефтнији су најједноставнији сребрни, украшени емејлом, креирани двадесетих или тридесетих година 20. века. Најскупљи су они који су дизајнирани за познате бечке даме и породице, попут Емили Флоге, Еугеније (Маде) Примавеси, Лили Вендорфер.

Најскупљи брошеви су обично димензије 5,1 са 5,1 центиметар, а у изради су коришћени злато, сребро, брилијанти, корал, лапис, малахит, сафири...


Фото: Youtube Printscreen

Има још нешто што је ревиолуционарно: то је чињеница да у Хофмановом накиту вредност не дају брилијанти или неко друго драго камење већ креативност и генијалности дизајнера. Користио је он и брилијанте и злато, али у мањој мери, но, то није било пресудно.

Једноставно речено, вредност је била у креацији, а не у материјалима. Због тога се данас његови брошеви од сребра и малахита продају и за више од 100.000 евра.

Његов накит у основи је минијатурно сликање обојеним драгим камењем уместо бојом. Рани дизајни били су врло геометријски с квадратним и правоугаоним поделама, заједно с архитектонским елементима као што су стубови. Користећи графички папир да концептуалише своје нацрте (слично минијатурним архитектонским плановима), занатлије су затим израђивале готов накит из његових захтевних илустрација.

Веома је занимљива и интеракција Хофмана и Густава Климта. Наиме, елементи и узорци накита, па и цели брошеви, Јозефа Хофмана могу се видети на сликама Густава Климта.

Уз Хофмана и Мозера, веома добро се котира и оно што су за „Винер веркштет” креирали и Карл Ото Чешка , Едуард Јосеф Вимер-Вис-грил, а издваја се и Дагоберт Пехе. Накит је обележен регистарским ознаком „Wiener Werkstätte”, заједно с монограмом уметника и занатлије, да би се нагласила важност сва три „потписа”.

Дејан Урошевић

EUR/RSD 117.5900
Најновије вести