Поред тог признања, Мирели је уручена и награда за посебан допринос промоцији и унапређењу агробизниса. Не постоји пољопривредно домаћинство у Војводини које није угостило Мирелу и Горана уживо или путем малих екрана кроз емисије „Бразде” и „Мозаик” које се се смењују недељом од 10 сати или кроз „Агродневник”, „Агромозаик” и „Зелену прогнозу” које свакодневно гледамо на РТВ 1. Стога не чуди да највећу продукцију пољопривредног програма не само у Србији, него у региону, има управо РТВ, а део те екипе су и Мирела Митрић и Горан Ерор којима се пољoпривредници посебно радују.
- Нас заиста доживљавају као чланове своје фамилије те се десило да улазим у пољопривредно газдинство у Mартинцима код чика Милета који се бави свињогојством и његова супруга каже: „О, боже ти хвала, нек си дошла да више не грли телевизор”. То је нешто што импонује јер то је знак да смо добродошли, да смо драги гости, неко ко се прима широког срца и сматрају нас делом свог микрокосмоса - рекла је увек насмејана Мирела Митрић у разговору за Дневников ТВ магазин, а њен шармантни колега Горан испричао нам је још једну анегдоту.
- Били смо у Меленцима, снимали неку репортажу и једна бака ми прилази и каже: „Ти си тај”, ја одговарам: „Тај сам”, а она изненађено: „Што си мален, ја сам мислила да си крупнији!”. Апропо оне тезе да телевизија мало увећава, тако да је мене увећала до те мере да се госпођа просто запрепастила - каже с осмехом Ерор који је докторанд Факултета техничких наука и мастер економиста али и успешан пољопривредни произвођач који прати трендове и дигитализацију и примењује самоодрживе системе на сопственом газдинству. Мирела је магистар техничких наука у области индустријских система али каже да то никад не би мењала за аграр.
- Моје образовање је заправо врло примењиво и на пољопривреду и драго ми је када видим да је неко стандардизовао производњу али много је лепше бити аграрни новинар него стручњак за имплементацију стандарда производње јер је то прилично сувопарна материја а ово је веома креативно - каже Мирела која се креативно изражава и певањем пре снимања те нам открива шта се најлепше пева на њивама и међу воћњацима...
- Јако лепо иду лирске оперске арије, али и наш етно опус, попут „Обраше се виногради” или „Шљиве опадају, црне ми се очи допадају”.... Запевамо често, и то весело срце некако иде уз село, аграр, не кажу за џабе „Ја сам момче са села, увек срца весела”. То посебно важи за Горана који је један од најталентованијих младих уредника и новинара - хвали Мирела свог колегу а он се надовезује речима: „Учио сам од најбољих”. Ерор напомиње да је његов пут до пољопривредне редакције био сплет околности.
- Телевизијски каријеру сам започео као студент друге године у емисији „Академац”. Одмах након тога јавила се потреба у пољопривредној редакцији РТВ-а и моје колегинице су ме позвале и препоручиле руководству с обзиром на то да долазим из једног малог фрушкогорског села, из руралног подручја. Одрастао сам на селу и све то што је везано за пољопривреду мени је блиско. И сам се бавим пољопривредном производњом на свом имању у Ривици. Зато ми је ова награда Пољопривредног сајма важна јер у мом крају нико није имао привилегију да добије такво признање. Организујем у селу разне манифестације и догађаје не бих ли људе отргао од сивила свакодневице и дао неку нову ноту живота, радости. Надам се да смо захваљујући ентузијазму млађих генерација успели да се померимо с мртве тачке и да наше село Ривица барем буде препознато по тим данима вина ако ни по чему другом - објашњава Горан Ерор који заправо живи свој посао као и Мирела Митрић која за себе каже да је са 25 година радног стажа ветеран РТВ-а.
- Аграрно новинарство је заиста за мене велики изазов. Од 2006. сам била на челу Привредне групације информативног програма, а онда сам секторски то сузила на аграр који је стратешка привредна грана Војводине и Србије. Никада нисам зажалила што сам ушла у те воде јер је то за мене лепа страна новинарске професије, посебно пратити сајмове који су јединствена прилика да се промовишу домети домаћег аграра и да се шире хоризонти сарадње са иностраним партнерима јер агробизнис не познаје границе и то је немерљив потенцијал економског успона наше земље у целини. Бити аграрни новинар у пољопривреди је лепа лична карта. Можда аграрно новинарство није толико популарно међу младима јер беже у урбаније зоне али они који не открију све лепоте овог сектора не знају шта значи рад на терену, директан контакт с пољопривредним произвођачима, бележење њиховог успеха и свакодневног живота јер пољопривреда је животни стил, односно начин живота - у даху објашњава Мирела. На питање шта највише мучи наше пољопривреднике, Мирела и Горан истовремено одговарају да је то врло комплексно и да није лако дати одговор.
- Рекла бих да се пољопривредници, не само код нас него на глобалном нивоу, у последње време суочавају с бројним изазовима - климатске промене, извор финансирања, скуп репроматеријал, енергенти - све то има велики утицај на малог пољопривредног произвођача и због тога је њихов вапај за институционалном подршком сасвим логичан. Мислим да је и држава на стратешком нивоу препознала пољопривреду, мада знамо да су често могућности много мање од тежњи и аспирација, код пољопривредника је то посебно тешко ускладити. У најкраћем, одговор је: суочавање с климатским променама, извори финансирања, скупи енергенти, инпути као и тржишни пласман који је данас у свим економијама питање свих питања, посебно када имате велике тектонске промене на тржиштима условљене ратним дешавањима у Украјини. Оно што даје оптимизам јесте што Србија има изузетне агроеколошке услове и фантастичне ресурсе и постигла је прехрамбени суверенитет који је императив свих држава - каже Мирела Митрић, а Горана Ерора питамо шта он производи на свом домаћинству и шта је данас најисплативије.
- Бавим се сточарском производњом јунади и уз то и ратарством, такође идем ка самоодрживости. Јако је тешко рећи у пољопривреди шта је исплативо јер се све брзо мења, јако су велике те амплитуде, ти скокови су нагли. И ако питате било ког пољопривредника да вам оцени задњих пет година у пољопривреди, он ће рећи: „У просеку, добро”. Мирела је напоменула све проблеме с којим се пољопривредници суочавају али је просек важан у ратарстви, сточарству, воћарству и осталим гранама - објашњава Горан и додаје да пољопривредник 21. века мора бити образован и информатички писмен.
- Мора бити добар познавалац више различитих професија, осим тога што мора да буде добар економиста, дакле менаџер, мора да буде и добар познавалац хемије због све чешће употребе одређених хемијских средстава у свим ратарским и повртарским културама, потом мора добро да познаје механику што је све већи проблем јер смо сведоци да се пољопривредници суочавају с недостатком мајстора и, наравно, морају имати квалитетне информације јер то је у суштини производ 21. века - рекао је Горан Ерор додајући да се он и Мирела Митрић труде да управо у својим емисијама извештавају о актуелним темама и стварима које су у том тренутку важне и да пренесу пољопривредницима информације које ће им користити и значити у послу јер је њихова жеља да буду сервис пољопривредних произвођача.
Снежана Милановић
