Потом се Оливер извинио свим женама јер је питање у себи садржавало дозу увреде за све њих, али се није извинио и Дарији. Женама хвала. Увек су нас спасавале у свим најтежим ситуацијама - од хиперинфлације, преко бомбардовања, до короне. Било да су лекарке, мајке, касирке, новинарке, уреднице. У последње време и Дарија је ојачала у јавним наступима, па је све више њених изјава типа „правићу се да ово нисам чула”.
Свако новинарско питање је легитимно, сем ако се не претвори у медијско пљување по колегама и у сопствени маркетинг. Доктор Кон, за само десетак дана прешао је дуг пут од оног коме се највише верује, до човека који је због критика спреман да поднесе оставку. То господина Кона није спречило да понуди бесплатан савет Новаку Ђоковићу: „Мајсторе, сада је касно да ти објасним неке ствари, држи се рекета''. Весна Пешић је твитнула, па обрисала да је тенисер примитивац, необразован, али да добро игра. Јелена и Новак су се осетили повређено и дали су још једну изјаву. Све у тренутку док Новакова мајка Дијана води битку са тим опасним вирусом. Пре свега, Новак има право да изнесе свој став и да каже мишљење о вакцини, јер иста није пронађена, јер су и сами епидемиолози у сфери нагађања. Да ствар воде одлично, али да заиста не знају шта ће бити са нама. Али зашто се тако суди човеку који је телевизијама донео толике профите, јер је наш најбољи спортиста свих времена? Јер је, готово па анонимно, даровао милион евра за оболеле од короне. Јер је једини Србију представљао тако што је певао на Сан Рему. Јер је издоминирао у шоу програму код Давида Летермана. Није се свидело људима ни кад је подржао хрватске спортисте, ни кад је ишао на турнир у Умагу, ни кад је крстарио Корчулом, а ни кад је са клапом, загрљен са својом Јеленом, отпевао Оливерову „Кад ми дођеш ти”. То је онај исти Новак који је и са три прста певао „Видовдан” и са Тап 011 на једном дочеку „Да ли би прала наше гаће”, као и хитове Мирослава Илића. Што каже Ноле: „Постао сам „контрадикторна личност”. Ниси Ноле, једноставно у менталном једноумљу не дозвољава се да човек каже шта мисли. И то је твоја једина грешка.
Све ово је последица фрустрација које су део изолације. Већина није могла да иде у фризерај који је увек служио код нас за трач партију, психотерапију и исповедаоницу. Најдуховитије питање новинара репортера које сам чуо на РТВ, Првој, Новој и РТС, било је „Ко вас шиша”. То што су теретане затворене и што смо се објективно нагојили, није разлог да се фрустрације опаљују по тастатурама. То што полицијски час лоше утиче на швалерацију и што народ није маштовитији, не оправдава општу хистерију. Могли су пустити серију „Повратак отписаних”, па би се видело да је швалерација могућа у свим околностима. Хумор нас је спасао, али и даље најбоље форе стижу преко Вајбера и Ватс-апа јер тога нема на телевизији. Стога ми је била јако смешна вест коју је Горан Димитријевић прочитао на Првој Телевизији, да ће у некој европској земљи и проститутке тражити своја права и помоћ од државе, да не би опет завршиле на улици. Ми тих проблема немамо, код нас је у моди ментална проституција. Ћути, не таласај и кад треба нападни и оговарај неког. А ситуација је таква да се речи морају мерити на апотекарској ваги. Одговорност за јавну реч је огромна. Посебно је велика за новинаре који постављају питања на прес конференцијама у 15 часова, које су најгледанији програм. Питање мора да буде кратко, јасно и професионално, а не да садржи его трип промовисања сопствене личности или нападе на колеге. Јер после епидемије долази време кад ће нас психијатри, психолози, фитнес тренери, фризери довести у ред. Али неће нам бити спаса ако остане овај вербални грађански рат, а корона се врати у другом таласу, с јесени.
Александар Филиповић
