Прво је јавност реаговала на смрт Јутјуберке Кике Ђукић. И колико год је је породица молила за мир, медији су ту били да досоле и да узму који клик више на заиста више него трагичну комуникацију. Довољно је видети разговор Кике и Баке Прасета на Првој телевизији па потом одгледати рат који се водио на Јутјубу. Што би мој пријатељ др Владимир Јефтић констатовао: „Колико смо очајни и слаби? Колико своје битисање и популарност на виралном свету везујемо за егзистенцију и самопотврђивање? Колики мањак емпатије и сензитивности имамо да препознамо и помогнемо онима који су у проблему? Где је систем који све то препознаје и треба да одреагује? Где је улога примарне породице? Зашто постоји толика мржња међу нама и потреба да се иста шири? Копирају ли млади на мрежама циљано, тактичко планирање сукоба и скандала виђених на ТВ ријалити форматима? Овај проблем превазилази виралну хајку и самоубиство које је потом уследило. Да ли се ико запитао а шта је то чинило ту сироту девојку толико вурнеабилном и лабилном да због виралне антикампање такмаца за исти мрежни шер, дигне руку на себе? Да ли се ико запитао зашто нам је зрелост младих генерација неприлагођена узрасту и зашто се масовно поводе егом и нарцизмом? Нарцизам је директни продукт ниског самопоштовања а високог оштећеног ега, презаштићених нових генерација, фрустрационо веома ниско отпорних, а тиме и константно незадовољних, депресивних и жедних сопствене потврде у очима публике. Када се то помеша са тежњом младих да без труда и образовања стекну мрежну популарност а тиме и лаку и брзу зараду, добије се тачно оно што се десило у овом случају. Трагедија у грозници за слободом стицања популарности и материјалног богатства, вредностима без суштине завршава своју сјајно елаборацију мој колега, доктор који прати медије доктор Владимир Јефтић. Али ствар се није завршила. Некад мирни Нови Сад на Светог Николу више није мирно место. Јер се баш Даниел Ђукић забаракадирао и све то преносио на друштвеној мрежи тик ток уз звуке турбо фолк песме”.
Иначе, Даниел Ђукић Дулувра, познат као један од оснивача хумористичног серијала „Дневњака“, члан је Телеграм групе „Њу ејџ четници“, оснивач је и сајта „Тарзанија”, као и серијала „Бетпарачке приче”. Даниел је полицији пустио уживо верзију песме Баје Малог Книнџе „Уличарка и лопов” - тако да смо у овом случају сазнали како ће да изгледају наши медији будућности. Покушао сам да констултујем свог пријатеља психолога Ненада Адамова из Кикинде и он је само рекао: „Ово нема ни на филму” и упутио ме на драму Душана Ковачевића „Генерална проба самоубиства”.
Бачен је сузавац, а Јутјубер је одвезен на неко сигурније место. Џаба коментари на порталима како би појединци њему дали крамп и мотику. Шта ће му то кад је имао 40.000 пратилаца на инстаграму. Могао је да има лепе приходе од свог рада на мрежама али то очигледно није било довољно за срећу. Приметно је да многи људи пуцају, стално на екранима имамо оронуле звезде и оне у успону које се лелулају у такозваним ток-шоу емисијама. То је лет изнад медијског кукавчијег гнезда. Сви траже славу, паре, рејтинг, моћ, али то не доноси мир и онда тако трују ментално, прво себе па онда све нас. А где су психијатри? Па и они су одавно пукли кад се по медијима дају дијагнозе неистомишљеницима. Корона нас није уништила, али нас је уништио један суноврат човечанства. Свако ко је рођен пре деведесетих може да посведочи да је постојало време кад се на медијима није дозвољавало испољавање лудила. Да је постојало време кад је постојао пип за псовку. За нешто рејтинга ће данас свако да направи инцидент и да то преноси преко свог мобилног телефона. То је оно што нам доноси ново време друштвених мрежа.
И одмах да кажем, нису сви исти. Милан Инић Јасерштајн му дође као Доситеј Обрадовић овој млађарији. Какве су поједине телевизије, шта да очекујете од Тик-тока или Инстаграма. Корона нас је начела али и светска економска криза, а оно што нас ментално чека, то ће да буде тек прави проблем. Предстоји нова епидемија за коју још увек није лек пронађен. Има га - угасите мреже и телевизор. Али где то можеш рећи зависницима од виртуелних опијата. Једноставно, правог лека нема наша медијска апотека јер је заболе уво за ментално стање нације. Иначе, управо видех један пост на инстаграму који каже „Не прилази овој кући.Сви уједамо!”
Александар Филиповић
