Када су вам предложили да играте Џени Купер у серији „Иследница” шта вас је привукло том лику?
У њеном послу постоје многи полицајци који су прави људи, адвокати који су прави људи, али има и лоших људи који су полицајци и адвокати. Када сам то прочитала, помислила сам да је она заправо живо људско биће са осећањима, а ради као иследница – што је сјајно с обзиром на то да се серија зове „Иследница”. Човек се неки пут превише удуби у посао уместо у сам лик. Лично, нисам имала превише прилика да покажем развојни пут лика, што је на неки начин и добро и лоше. Уз много труда сам успела да направим корак напред у каријери јер сам играла доста истих улога, али ово је једна од првих прилика где заиста могу да покажем колико могу да развијем лик, а то ми је узбудљиво. Као и рад са продукцијским тимом који чине само жене. Наши извршни продуценти и редитељи, као и већина писаца су све жене, па ми је то било фантастично искуство. Забавно ми је што мој лик има доста мана, то сваки глумац жели, прилику да игра лик са манама, да може да се удуби у њега и види шта може да изнедри.
Живот јој није био лак – имала је тешко детињство, а потом је изгубила мужа. Како сте се као глумица припремали за улогу и емоционално стање вашег лика?
Потребно је да прво сагледате читаву причу, да је генерално добро разумете. Ја, као Серинда, морам да разумем читаву Џенину причу, а потом да на општем плану видим који делови приче јој фале, а који не. Дакле, битно је да на општем плану знам да је убила своју сестру, али испод површине се види да она није имала појма да се то заправо десило. Зато сам морала да се запитам где би јој се у телу скупљао стрес од тако велике трауме. Онда сам на основу тога кренула да градим лик, да размишљам о томе где на телу јој се види трума, или на који начин би је гурала под тепих. Када је осетила да јој се ствари отимају контроли, почела је да све враћа под контролу. Заузела је став да мора да буде снажна, мора да буде докторка, мора да има успешног мужа, мора да има леп дом, мора да ради од 9 до 5. Мада, као докторка, радно време јој је од 12 до 12. Није смела себи да дозволи слободно време како јој осећања не би испливала на површину. Зато, када јој је муж преминуо, а она морала да се исели из куће, обрела се на селу радећи као иследница, почела је да се приближава себи. Грчевито се држала за тај прошли живот, али сада је добила простора да се бави својим емоцијама, које су почеле да испливавају. Почиње да схвата да мора да се позабави тим емоцијама. Тај део прве сезоне је посвећен освешћивању тих траума које испливавају, иако она то заправо не жели. У таквим ситуацијама долази до напада панике, када се неко сећање или тренутак који не можете да преболите враћају на површину, и то може да вас уплаши. Тако да сам истражила шта би она све могла да осећа, а онда сам дубоко зашла у то какве би симптоме могла да има, од тикова на лицу, преко начина како јој се манифестују напади панике, до лекова које узима – сва искуства тог типа.
Посебно сте уложили труд да верно прикажете нападе панике?
Седела сам код куће и правила гримасе док нисам пронашла одговарајуће тикове. Замишљала сам да имам нападе панике и истраживала какав је то осећај. Сећам се да сам једног дана била на снимању и питали су ме да ли могу мало да скратим те нападе панике. Рекла сам им да не могу, они могу да их монтирају у кратким резовима како би људи разумели, али нећу да банализујем ситуацију јер у стварности напади не изгледају тако. Ако неко ко има напада панике види како код мог лика пролазе за пола минута, онда ће та особа мислити да је људи не хватају озбиљно, као да ти напади нису ништа. Али они трају и по 10 минута, човек толико дуго буде парализован. Зато смо тражили начин да то професионално снимимо, али да останемо верни истини.
У првој сезони је ваш лик решио неке проблеме. Поново се заљубила, а њен однос са сином тинејџером који је геј је почео да се поправља. Каква је ситуација у другој сезони?
Радња друге сезоне је смештена 3 или 4 месеца након завршетка прве сезоне. Даје нову шансу Лијаму, жели да истражи шта може да уради са тим односом. Чини се да се здравствено стање њеног оца погоршава због деменције. Рос учи и спрема се за факултет. На почетку друге сезоне видимо да се планови не остварују, баш као и у правом животу, и она мора да решава проблеме. Рос није завршио средњу школу, а лагао ју је да јесте. Лијам се усељава, и иако је то сјајно, помало је и забрињавајуће јер јој је муж умро пре само годину дана. Превише брзо наставља са животом, и не кривим је због тога, доживела је трауматична искуства, као и Лијам, па их је то на неки начин зближило. Деменција њеног оца брзо напредује, и она се тешко носи са тим јер откако је сазнала шта се десило са њеном сестром Кејти, осећа да не може да се ослони на оца јер он заправо и више није ту, и зато осећа бес и фрустрацију, осећа кривицу, а можда ће морати да га доведе да живи са њом јер почиње да прави проблеме, а не разуме шта се дешава. Тако да се Џени свашта дешава ове сезоне!
Какав однос има са Рожером Кросом као детективом Мекавојем у овој сезони?
Однос им је сјајан, јер напредује. На почетку прве сезоне су били неповерљиви једно према другоме и нису били сигурни како се уклапају, а нису се уклапали. Обоје су једно другом били трн у оку током прве сезоне, али су почели да схватају да су веома слични и да обоје воле свој посао. Иако је Мекавој изгубио полет у првој сезони, мислим да Џени сада почиње да утиче на њега, па у другој сезони почиње више да личи на старог Мекавоја. Жели да уради оно што је исправно и не жели да има дефетистички став и да делује као свезналица.
Да ли ћемо упознати неке нове ликове?
Имаћемо један стари нови лик. Враћа се Луси која се појавила само пар епизода као специјалиста за ИТ, и срећна сам због тога. Зове се Брена, и фантастична је глумица. Ово јој је заправо прва улога на телевизији у којој има дијалог! Сада ће се појавити у неколико епизода, а можда ће имати љубавну романсу са једним од наших ликова, што је сјајно. Имаћемо и новог патолога у сали за аутопсије – она ће се појавити на половини сезоне, дакле то је један нови лик. Имаћемо и наше звезде које су нова лица, а имаћемо и једну велику гостујућу улогу о којој не смем много да причам, али фантастична је – упознаћете је у првој епизоди.
Да ли вам је нека епизода омиљена и зашто?
Хммм… то је добро питање. Ако се водим тиме када сам се осећала најближе истини, који је то треунутак када сам помислила да је то тај моменат, онда је то било пред крај сезоне – пета и шеста епизода су биле предивне, осма епизода је била јако тешка. Занимљиво је да немам неку епизоду која ми је дража од осталих, више су у питању искуства која стичем кроз њих. Многе сцене су физички захтевне – као прва сцена прве епизоде друге сезоне, наредна три дана сам искашљавала црно, колена су ми била у модрицама, али уживала сам у томе. Тако да ми се ниједна епизода посебно не истиче, али има једна заиста дирљива о масовној пуцњави која ће бити емитована, и свидело ми се што се ради о потомцима староседелаца у Канади и како на њих не обраћамо пажњу и нико не преузима одговорност. Добро је причати о томе и захвална сам писцима што су пронашли актуелне теме, као и оне о којима не причамо, а требало би. Ово је заиста значајна епизода за наше писце, редитеља и глумце зато што имамо пуно староседелаца у екипи серије. Међу њима су Кајли Ривер и Тамара Алисон – било је сјајно гледати их како раде на овој епизоди и како она утиче на њих. Било је дивно гледати како њихову причу на неки начин преносимо на екране, и мислим да је то јако важно.
Какви вас још пројекти очекују ове године?
Радим на филму са Ендијем Гарсијом под називом Redemption Day – он излази ове године. Имам још два пројекта о којима још увек не могу да причам, али моћи ћу за отприлике месец дана. Недавно сам радила и на пројекту са мојим продуцентима из Марвела, кратки филм под називом „Шангри Ла”, и то је било дивно искуство.
Р. Т. М.
