Прашума Јањ нашла се међу 15 нових заштићених подручја из шест земаља потписница Конвенције Унеска о заштити природне и културне баштине, саопштено је из Министарства цивилних послова у Савету министара.
Природно добро од светског значаја "Исконске букове шуме Карпата и других региона Европе" проширено је данас локалитетима из Чешке, Француске, Северне Македоније, Пољске, Швајцарске, као и БиХ.
Прашума Јањ је прво природно добро из БиХ које је уврштено на Унескову листу светске баштине, наводе из Министарства цивилних послова, јавила је Срна, а преноси Глас Српске.
У саопштењу се додаје да је прашума Јањ строги природни резерват површине од 295 хектара од којих је на 58 хектара забрањено искоришћавање шуме и било каква људска делатност.
Прашуму чине стабла букве, јеле, јавора, бреста, јасена и смреке.
Локалитет светске баштине Унеска "Исконске букове шуме Карпата и других региона Европе" тренутно је највеће серијско добро светске баштине са 94 локалитета у 18 земаља.
Обухвата подручја у Албанији, Аустрији, Белгији, БиХ, Бугарској, Француској, Немачкој, Италији, Хрватској, Чешкој, Северној Македонији, Пољској, Румунији, Словачкој, Словенији, Шпанији, Швајцарској и Украјини.
"То захтева прекограничну сарадњу и одсликава блиски однос букове шуме са европском културом", наводи се у саопштењу.
У саопштењу се подсећа да је све почело 2007. године са "Праисконским буковим шумама Карпата", десет подручја у Словачкој и Украјини, што је прекогранична светска баштина од самог почетка.
Уписом "Древних букових шума Немачке" на Листу светске баштине 2011. године проширено је за пет саставних делова, 2017. године су додата 63 подручја из десет земаља, а то је данашњом одлуком проширено за још 15 локалитета из шест земаља.
Букове шуме са високим уделом старог раста и стајаћег и лежећег мртвог дрвета пружају идеално станиште многим врстама флоре и фауне. Процењује се да у буковим шумама има до 10.000 врста животиња.
"То је стога светска баштина са будућношћу и врхунско ремек-дело без граница", наводи се у саопштењу.
На престижној Унесковој Листи светске баштине раније су уписани подручје Старог моста у Мостару, мост Мехмед-паше Соколовића у Вишеграду и Стећци - средњовековни надгробни споменици.
