То се најбоље видело у у емисији „Хит твит” где је Жељкко Митровић познатији као ди-џеј Џекс окупио врхунски тим за рејтинг. Доктор Дарија Кесић Тепавчевић је коначно успела да се поред Жељка слика и са „српском мајском” Светланом Ражнатовић, а Чеда Јовановић је успео после 17 година да коначно упозна „српску мајку” са којом се додуше индиректно сусретао у акцији „Сабља” и био присталица да Цеца треба да носи наногинцу. Она је сачекала 17 година да га коначно пита за заједничке пријатеље из Шилерове, земунски клан и Спасојевића, за Легију и да исприча какао јој је Сергеј Трифуновић упао пре деценију и више у „Ступицу” непозван на рођендан, где је била и нека пуцњава. Тако да смо и без обавезне дистанце присуствовали часу историје. Богами показало се „да српска мајка” није нимало мутава. А домаћица Верица Брадић уместо да распламса страсти, направи најгледанији хард политички ток шоу у последње време и да коначно да чујемо неке нове таблоидне пикантерије, стално је спуштала лопту, а ни власнику телевизије нису биле пријатне теме иако се куне у рејтинг. Ово што смо чули је падање маски - оних моралних, медицинских али и естрадних.
Живот не може да се режира као ни Емисија која иде лајв. Фалила је само Јелена Карелуша да објасни зашто је она политички подобнија за Чеду од Светлане и зашто је била његов симпатизер и који су греси „српске мајке” кад већ то суд не може да рашчивија све ове годне. У емисији дизајнираној за фантастичан рејтинг, нисмо успели да сазнамо зашто се деца увлаче у јавни живот. Наводно сви су става да неће да помињу децу али су сва деца помињана поименце... Зашто очеви те деце плачу и да ли су сузе ОК или се иронише са тим сузама, остаје неодоговорено.
На крају је ди-џеј Жекс (Жељко Митровић) констатовао да је задруга оперска представа за дешавања у скупштини где је дошло до туче и где је страдао сако Маријана Ристићевића. Показало се да је мање опасно бити на фарми него у скупштини... Заборавило се само да се у доста еврпских парламената десило шамарање ове године и да то није само наш специјалитет...
Али и ја сам као докторка Дарија приметио да у гласном дерању и пљувању испред скупштиње, нико није носио заштитну маску и ко зна шта ћемо ако нам се усковитла та епидемиолошка кривуља. Стравично је и олако употребљавање речи болесник, и напади у стилу „иди па се лечи” који се могу чути у скупштини... Једина надлежна за то је Славица Ђукић Дејановић али како видим жена је паметна па се утишала. У овој буци нема гласа разума. Нема разума. Знамо да изолација, карантин, сексуална и политичка фрустрација изазивају бес и агресију, али и разузданост.
Протекле недеље камере су забележиле и велику срамоту за наш град - кеј је био окупан силним флашама и ђубретом. Најлепши део града као највећа илегална депонија. Било је тога и пре короне, а ево наставља се и после јер нисмо ништа научили, те смо брже боље загадили ону исти природу која нам је недостајала током изолације. Разумем да је народ пукао. Да је у речнику медија и друштвених мрежа језик псовки постао ужасан. РЕМ расправља да ли је примерена реклама за једно пиво, а на телевизијама је у сваки десети минут понека псовка. А пре 14 угасише година једну добру, културну БК телевизију и маргинализоваше једног човека, само због тога што је било превише салате у његовом информативном програму и што је давао награде и простора и за културу и уметност. Али кога сад брига за то. Ми смо савладали први талас короне само још нема лека за психичко стање нације. Ту никаква изолација не помаже. Можете да баците телевизор, да га више никад не укључите, можете да тврдите да вас политика не интересује. Избор је једноставан или политика или здравље. Свакако ће вас права истина сачекати у свакодневном животу. Ту нема никаквих маски. А да ће бити још луђе. Читајте само ову колумну сваке недеље па ће вам бити јасно ако већ не пишете сопствени дневник. Џаба Цеца има песму „Попиј ме ко лек' - овакав антидпресив на ову ситуацију је теже наћи неко вакцину против короне.
