Ти врели извори се сматрају најтоплијим насељеним делом света, али су веома јединствени не само због велике врућине. Читав предео испуњен је малим језерима и изворима изузетно киселе и слане воде која заједно са околним тлом производи предивне палете боја - зелене, жуте, наранџасте и браон. Иако на први поглед може да делује интригантно и лепо на неки ванземаљски начин, читаво подручје је веома негостољубиво и ваздух токсичан, све то захваљујуци вулкану који лежи испод егзотицног рељефа. Због екстремних услова, подручје је одувек фасцинирало научнике, а једна од експедиција отишла је 2016. године да види да ли живот може да се развија ту.
"То је једно задивљујуће, али непријатељско место. Ваздух испуњен хлором спалио нам је ваздушне канале. Ако било какви микроорганизми овде постоје, морају да буду екстремофилни микроби који би били веома интересантни за астробиологе“, рекао је предводник експедиције Фелипе Гомес из шпанског Центра за астробиологију.
Тим је у закљуцку истраживања навео да су пронашли прве доказе о постојању живота у врелим, киселим изворима, и то ултрамале микроорганизме, тек нанометар велике. Нова студија, међутим, коју је спровео тим француских научника оспорава откриће и присуство археја (прабактерија).
"Одбацујемо недавне тврдње о животу у полиекстремним Далол изворима", истакла је микробиолошкиња Џоди Белила са француског Универзитета "Париз-Сид“.
"Да ли има живота у овим базенима? Ми кажемо не и то на основу комбинованих молекуларних и микроскопских техника“, наводи француски тим. У њиховом истраживању, које је објављено ове недеље у Нејцер еколоџи енд еволушон (Натуре Ецологy & Еволутион), тим је користио велики број аналитицких метода, као и бројне узорке узете из цетири зоне у оквиру Далол геотермалних извора, преноси РТС.
Упркос томе што су открили присуство археја, француски научници истичу да то нису аутохтони микроорганизми.
"Већина откривених микоорганизама су вец добро познати и потичу од наше теренске или лабораторијске опреме, док је остатак трагова бактеријсих генетских секвенци донет издалека и потице од бројних туристицких посета“, објашњава се у истраживању.
Како се наводи у закључку, резултати показују да активан, природан микробиолошки живот не може да се пронађе у изворима и језерима.
"Идентификовали смо две велике физио-хемијске баријере које спречавају настанак живота у текућој води на Земљи“, кажу научници.
Једна од њих је што је магнезијум веома доминантан у растворима у језерима, што узрокује разлагање ћелија, а друга токсични ниво интензивно хиперкиселе и хиперслане комбинације.
