Што више алергија, чешћа астма

НОВИ САД: Што нека одрасла особа има више алергија, то је њен ризик од развоја астме већи, показало је истраживање спроведено у Финској на више од 3.200 одраслих особа у доби од 31 до 71 године.
l
Фото: Dnevnik.rs

Од раније је познато да је алергија фактор ризика за дечју астму, али њен значај за астму у одраслом добу није био потпуно јасан.

Резултати истраживања показали су да је присутност најмање једне алергије резултирала 3,5 пута већим ризиком од астме код одраслих особа млађих од 50 година, 2,4 пута већим ризиком од астме за одрасле у добу од 50 до 62 године, те 1,7 пута већим ризиком од астме код старијих од 62 године.

Према другој, недавно објављеној студији, астма која се јавља код одраслих вероватнија је код жена, а породична позадина је главни фактор ризика.

У свету једна милијарда људи има различите алергије, а процењује се да ће до 2050. године бити четири милијарде оболелих, односно да ће половина популације на планети имати неку од алергијских болести. Не зна се тачно што је узрок овом енормном повећању броја оболелих, али се сматра да савремени начин живота, загађење животне средине, индустијализација и отуђеност од природе имају велики значај. Како је раније за “Дневник” рекла специјалиста пнеумофтизиологије и субспецијалиста алерголог, руководилац Клинике за опструктивне болести плућа и акутне пнеумопатије у Институту за плућне болести Војводине у Сремској Каменици др Сања Хромиш, најчешће су респираторне алергије и њих има чак трећина оболелих,

Често се алергијске болести јављају још у детињству, а могу да се испоље на различитим органима, првенствено на кожи и горњим дисајним путевима, али и плућима. Деца која су осетљива на један алерген, уколико се болест на време не препозна и лечи, често развијају преосетљивост и на друге алергене што у великој мери компликује даље лечење болести. Када је реч о полену, он није штетан по људе. Поленово зрно је богато различитим хемијским једињењима, међу којима су протеини, најодговорнији за изазивање алергијске реакције. Међутим, престали смо да будемо у контакту са природом, а због стила живота, аерозагађења, променила се структура полена и људски организам више не препознаје полен као нешто што није штетно, него ствара ИгЕ антитела, које се везују за одређене „упалне ћелије“, ослобађају се медијатори упале и долази до алергијске ракције, објашњава др Хромиш и додаје како годишње кроз алерголошку амбуланту Института прође око 3.000 пацијената који имају имају различите алергијске болести и астму, а неки од њих, који имају астму, буду и на болничком лечењу.

Поленска алергија је сезонска, те људи имају симптоме када се у ваздуху повећа концентрација полена трава, дрвећа или корова, али може да буде и целогодишња, код оних који су алергични на гриње, перутање коже кућних љубимаца, а не длаку како се верује, али и на кућну прашину у којој су сви алергени. Прве тегобе крећу већ у фебруару, када почињу да цветају леска, тиса, чемпреси, потом бреза у марту и на почетку априла, па храст и платан, а након тога цвета трава. У јулу почиње цветање корова, а међу њима је најозлоглашнија амброзија, која цвета од августа, па до јесењих киша крајем октобра. Чак половина људи са поленским алергијама, преосетљива је управо на амброзију. Зато је за некога сезона алергије кратка, ако има реакције само на једну врсту полена,  а за неког може да траје од фебруара до краја октобра. Целогодишње тегобе имају људи алергични на гриње, кућне љубимце (перутање њихове коже, а не длаку како се верује), буђ, алергене бубашваба и кућну прашину у којој су сви алергени.

Фото: Dnevnik.rs

Врсте астме

Од укупног броја оболелих од астме, од пет до десет одсто је у категорији тешке астме. Постоје различите врсте тешких астми, те она може да буде алергијска, неалергијска, она коју добијају гојазне особе, астма код које је плућна функција јако оштећена, астма удружена са инфекцијама и друго. Када се одреди који фенотип тешке астме је у питању, онда се види да ли је пацијент погодан за посебну врсту терапије, као што је биолошка терапија која се даје само код пацијената са тешком алергијском неконтролисаном астмом.


Загађање утиче и на појаву астме, те не чуди што је у свету све више оболелих од ове болести. Око 35 милиона људи на планети има астму, а годишње због ове болести умре њих 38.000. Да би се добила астма потребна је генетска предиспозиција, али болест може да се развије и под утицајем бројних фактора и окидача, као што су пушење, стрес, микроклима. Астма је хронична упала дисајних путева, који се због тегоба сужавају, те долази до отежаног дисања, кашља, звиждања у грудима, замарања у напору или мировању. Од укупног броја оболелих, две трећине имају алергијску астму.

Постоји и тешка астма, која захтева висок ниво лечења, што подразумева високе дозе инхалацијских кортикостероида и најмање још једног лека за контролу астме. Институт за плућне болести једина је установа у Војводини која има и Амбуланту за тешку и неконтролисану астму од 2016. године.

Уз добру терапију, око 80 одсто пацијената требало би да буде добро, није им оштећена плућна функција и нормално могу да функционишу. У пракси, међутим, око 50 одсто оболелих има лошу „контролу“ болести, односно лековима и терапијом болест се не држи под контролом, те имају погоршања симптома и ограничења у свакодневним активностима. На проценат успешности утичу и друге околности, тако да би пацијенти требало да воде уредан живот, да не раде тежак физички или ноћни посао и да не бораве у лошим микроклиматским условима, јер су то фактори који неповољно утиче на болест. Тешка астма је озбиљна болест која не може да се излечи, али терапијом се смањује број погоршања и пацијенти не морају да узимају оралне кортикостероде, чија дуготрајна примена може да буде штетна. Поред тога, честа погоршања повећавају и морбидитет и морталитет.

Тешка астма захтева висок ниво лечења, које подразумева високе дозе инхалацијских кортикостероида и најмање још једног лека за контролу астме. Често лоша контрола болести и оштећена плућна функција води до погоршања. Како би се сваки пацијент боље пратио, једна од анализа је и одређивање азот-моноксида у издахнутом ваздуху, што се ради на апарату који је донирао Покрајински секретаријат за здравство. Ово мерење показује ниво упале у дисајним путевима, те на основу ове анализе може да се утврди колико је терапија оптимална.

Љ. Петровић

EUR/RSD 117.5878
Најновије вести