Делима Моцарта и Брамса до срца Новосађана

Кажу да се осећања и мисли могу изразити не само језиком већ и музиком. Појављује се у свим културама, говори о карактеру и пореклу и има моћ да спаја људе без обзира на разлике. Студенткиње Академије уметности Радмилу Јовановић, Лидију Лукичић, Данијелу Лапић и Сењу Малбашу управо је љубав према уметности спојила.
х
Фото: Dnevnik.rs/Р. Хаџић

Оне су пре неколико година оформиле квартет „Комика“ и одлучиле да у центру Новог Сада уз тонове Моцартове „Мале ноћне музике“ и Брамсове „Мађарске игре“ улепшају пролазницима дан. Суграђани их могу срести у Змај Јовиној улици готово сваког поподнева и вечери кад то време дозволи.

Како каже чланица квартета Данијела Лапић, на првом заједничком часу на Академији уметности су препознале да имају заједнички поглед на свет и музику. Дружење су започеле 2016. године, када је Академија била на турнеји у Италији, где су одлучиле да, када се врате, заједно свирају.

– У почетку нисмо знале како да привучемо пажњу ширег аудиторијума и поделимо љубав према музици – прича Данијела. – Девојкама сам предложила да пробамо да свирамо у центру града јер сам сматрала да је то добар начин да нас чује много људи. Такође, желеле смо да разбијемо предрасуду да је класична музика досадна и да је приближимо свима, пошто је она данас, нажалост, ограничена на концертне дворане.

Квартет су првобитно назвале „Тритонус“, али на наступима се дешавало да људи погрешно прочитају или тешко упамте име.

– Назив „Комика“ родио се сасвим случајно – каже Данијела Лапић. – Током уобичајне вечери у Дунавском парку, која је протицала уз много шале и смеха, једна од нас је прокоментарисала „како смо комичне вечерас“. Помислиле смо да би управо такво име требао да носи квартет јер нас у потпуности описује. При свакој свирци догоди се неки комичан гаф: заборавимо пулт за ноте или нотну свеску, у журби не можемо да нађемо ствари, изгубимо шал...

Фото: Dnevnik.rs/Р. Хаџић

Одлука да се свира на улици није била нимало лака, некад временске прилике коче наступе, а често се сусрећу с разним људима, расположењима, па и неукусним коментарима.

– Није лако свирати на хладноћи или у неизвесности да ли ће пасти киша, а када је претопло, брзо се уморимо – искрена је Данијела. – Најлепше се осећамо када свирамо заједно, када видимо да пролазници уживају у музици коју стварамо. Чак и професори с Академије некад стану да нас послушају, а имају и разумевања и подржавају наш труд.

Како кажу Радмила, Лидија, Данијела и Сења, у почетку нису могле ни да претпоставе да ли ће се допасти Новосађанима. Међутим, на њихово изненађење, суграђани су били одушевљени што се звуци класичне музике могу чути у једној од најстаријих новосадских улица.

– Из дана у дан се трудимо да будемо што боље јер нема ништа лепше од измамљеног осмеха на лицима незнанаца – уз осмех каже Данијела. – Аплауз је најгласнији при завршетку композиција Моцарта и Брамса. Чак нам је један младић написао и поклонио песму, а дешавало се да се са свирке вратимо кући с ружама, букетима цвећа и чоколадама. 

Програм који ове талентоване девојке свирају је разноврстан.

– Трудиле смо се да га прилагодимо свим генерацијама. Ту су познате композицији класичне и филмске музике, затим евергрин песме и рокенрол, али и прераде популарне музике као што је глобални хит „Деспасито“.

Осим понуда да наступају у Мађарском позоришту, на Новосадском сајму књига, на догађајима које организује ОПЕНС 2019, па чак и „тезгама“ на венчањима, ове талентоване девојке ће покушати да остваре сан на неким од еминентних европских музичких академија.

С. Ковач

EUR/RSD 117.5832
Најновије вести