Циљ скупа је скретање пажње на стање у нашем друштву, односно на чињеницу да је, по истраживању Центра, готово половина младих испитаника узраста од 15 до 17 година, пробала алкохол. Такође, на питање „Колико вас је попило алкохол у последњих 30 дана”, 2014. године потврдно је одговорило 49 одсто, а само годину касније тај број се повећао шест процената.
Присутни су испричали личне приче и контакт с алкохолом, и чињеница је та да сви имају неко искуство које је, најчешће, трауматично.
– Чак и када одлучимо да се склонимо од алкохола, он је увек ту – на фудбалским утакмицама, на слави, на телевизији – указује омладински радник и политиколог Игор Стојиловић.
Младима је алкохол мање-више свугде подједнако доступан. Док се у граду пије ради забаве, на селима се алкохол конзумира јер је то део обичаја и културе породице. Млади који су на неки начин принуђени на то да се врате у мању средину, због притиска и стреса од немања посла и новца, окрећу се алкохолу. Још један од разлога за алкохолизам јесте страх да неће бити прихваћени у окружењу или међу вршњацима. У сваком случају, алкохол може представљати потенцијални бег од стварности, али сигуран пут у депресију, касније и ка суициду.
На јучерашњем скупу је назначено да је држава та која треба да контролише продају алкохола, а појединац, односно његово окружење и цео тај контекст, одлучује о конзумирању.
Л. Радловачки
