„КОВИЉСКО-ПЕТРОВАРАДИНСКИ РИТ” - Наш Амазон надохват руке

Специјални резерват природе „Ковиљско-петроварадински рит”, који се простире на површини од готово 6.000 хектара на рубу Новог Сада, негује и чува богату флору и фауну међу бројним острвима, адама, барама, рукавцима, меандрима...
1
Фото: Dnevnik.rs

Услед убрзаног градског живота често заборавимо да надомак Новог Сада имамо оазе мира у којој можемо да „напунимо батерије”. Шта је то што нас спречава да уживамо у свему томе?

– Овај резерват је један од ретко очуваних ритских комплекса у Србији и, поред Горњег Подунавља, „Ковиљско-петроварадински рит” је следећи по величини – наводи шеф Шумске управе Ковиљ Душан Игић. – Нема много ритова у току Дунава, док је у Мађарској готово све исушено. Стога имамо међународни статус и спадамо под три шумске управе – Бегеч, Ковиљ и Тител, с тим што највећи део припада нашој, ковиљској управи.

Управо због тога што је један од последњих очуваних барских еко-система, СРП „Ковиљско-петроварадински рит” је важно мрестилиште за све врсте риба, којих на том подручју има 26, од којих је балавац међу строго заштићеним.

Фото: Dnevnik.rs

– Један од проблема резервата, односно фактора угрожавања, јесу промене режима површинских и подземних вода – указује Игић, и додаје да већ четири године немају високу воду, а она им много значи. – Високе воде хране, буде већи прилив риба и органске материје, а потребна нам је бар на сваке две године. Јер, чим вода дуже стоји, барски еко-систем пропада због мањка кисеоника, долази до зарастања и замуљивања.

Надомак Новог Сада налази се оазе мира у којој можемо да „напунимо батерије”, а у овом резервату, једном од ретко очуваних ритских комплекса, може да се ужива од раног пролећа до касне јесени

Управа већ неко време ради на измуљивању канала јер имају план да направе едукативну стазу, којом би у будућности туристи могли катамараном да се возе кроз Шлајз и Тиквару. Такав подухват би, донекле, привукао већи број људи, што је мач с две оштрице.

Фото: Dnevnik.rs

– Генерално, ми новцем од туризма можемо унапредити развој овог подручја. Уз едукацију посетилаца, мислим да се све може исконтролисати и тако да побољшамо стање – наводи наш саговорник. – Мислим да се довољно презентујемо, али људи немају времена да уживају и нису довољно свесни да постојимо. Овде им омогућавамо да посете рит, провозају се чамцем уз минимална улагања и стекну утисак као да су у Амазонији.

Фото: Dnevnik.rs

И заиста, кад седнете у чамац и провозате се, рецимо, Шлајзом, будете окружени жутим локвањима, воденом папрати, разним птицама које облећу и поносно позирају, заиста немате осећај да сте близу градске вреве и уопште цивилизације. Целу атмосферу, истина, помало нарушавају разбацане викендице и пецароши који и загађују околину, али како Игић каже, све по том питању је регулисано законом и не штети еко-систему.


Одржавање и чување рита

У СРП „Ковиљско-петроварадински рит” имају велики проблем с инвазивним биљним врстама, попут америчког јасена и багремца, те се против њих свакодневно боре механичким, биолошким и хемијским мерама.

– Ми добијемо дозволу за коришћење хемијских средстава и у складу с дозволом третирамо засаде америчке тополе које су у трећем степену заштите – наводи Игић, додајући да тамо где има строго заштићених врста не третирају хемикалијама. – Скоро је требало да сечемо неку шуму, али смо нашли гнездо белорепана и издвојили смо га у пречнику од 100 метара, па се стабла у близини не дирају да би се та популација одржала. Имамо укупно шест гнезда белорепана на нивоу нашег подручја.


Службе за очување редовно купе смеће и пластичне флаше које плутају заједно с биљем. „Ковиљско-петроварадински рит” проглашен је Специјалним резерватом природе 1998. године као добро изузетног значаја за Србију. Уједно је и део Националне еколошке мреже и мреже НАТУРА 2000, док има и међународне статусе ИБА (значајно подручје за птице), ИПА (значајно ботаничко подручје), ИЦПРД (значајан за басен Дунава) и друго. У риту се налази 443 биљних таксона, 42 врсте инсеката, 11 врста водоземаца, седам врста гмизаваца и 206 врста птица, и има три степена заштите.

– Криволов нам је проблем у резервату. Имамо чуварску службу за шуму, рибу и лов, и пријаве за рибокрађу су редовне. То се, једноставно, не може да се искорени. Годишње запленимо око осам-девет километара мреже за рибу – истиче Игић.

Л. Радловачки

Фото: Р. Хаџић и С. Шушњевић

Пројекат „Приградска насеља Новог Садаје суфинансиран од Града Новог Сада, а ставови изнети у подржаном пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

pop
06.12.2018 • 01:18
Cak je i mene odusevio.
Kimi
08.12.2018 • 10:34
A STO SE...
Kimi
08.12.2018 • 10:36
Postovana gospodo ako je 9 km mreze raznih vel. od 2 do 5 onda GOSPODO VI NISTA NE RADITE.
duki
10.12.2018 • 07:45
A kada ce prestati mrezarenje na slajzu i tikvari???Nocu sija kao u Las Vegasu a dozvolar vise pijan nego trezan,ordinacija mu na ostrvu????
EUR/RSD 117.3108
Најновије вести