Уговор, вредан 4,32 милиона динара с ПДВ-ом, односно 3,6 милиона без тог пореза, закључен је с београдском фирмом “SAFEGE”, чији је оснивач француски “SAFEGE SAS”. Та предузећа су се обавезала да техничку документацију испоруче у року од пет месеци (150 дана). Интересантан је податак да је процењена вредност јавне набавке на поновљеном тендеру повећана за 150 хиљада динара, у односу на претходни, на којем је понуда предузећа с којима је закључен уговор оцењена као неприхватљива, јер је за готово 1,4 милиона премашила тада очекивану вредност од 3,6 милиона динара без ПДВ-а.
Одговорни пројектанти би у договореном року требало да испоруче идејно решење, пројекат за грађевинску дозволу, извођачки пројекат за градњу платформе за рециклажу и техничке карактеристике постројења. Осим тога, од њих се очекује и да процене трошкове градње, али и да ураде студију процене утицаја на животну средину, уколико буде потребе за тим.
Пројектовање, а након тога и градња постројења за рециклажу грађевинског отпада представља један од корака ка реализацији дуго најављиваног Регионалног центра за управљање отпадом. Иначе, то постројење ће се простирати на око 4.700 квадрата и биће смештено на садашњој Градској депонији, где се налази и оно за сепарацију и балирање отпада. Како је у тендерској документацији наведено, пројектом би требало дефинисати платформу за грађевински отпад, унутрашњу мрежу путева, технологију третмана отпада, те предложити врсту постројења и његове детаљне карактеристике, као и дефинисати потребну механизацију.
Недавно изабрани пројектанти би требало да осмисле начин пријема, третмана и одлагања грађевинског отпада у постројење. Сортирање, дробљење и просејавање представљају основне етапе у поступку рециклаже, а завршни производ је агрегат који се, како је објашњено, може користити у грађевинарству и то за уређење земљишта и као замена за шљунак у бетонским елементима. На тај начин би се смањиле количине депонованог отпада, те уштедели природни ресурси.
Стручњаци у документацији јавне набавке подсећају на то да је главни део грађевинског отпада минералног порекла и првенствено се, као рециклирани агрегат, користи у градњи путева. Без обзира на то што се таквом употребом постижу уштеде у примарним грађевинским материјалима, оно чему би требало тежити је затворени циклус, у ком би рециклирани био коришћен у исту сврху као и примарни агрегат, односно као основни састојак у справљању бетона, уз евентуалну потребу за додатном обрадом (нпр. прање). Велики број завршених, као и истраживачких пројеката који су у току, показали су да се рециклирани агрегат може користити за справљање бетона.
У другим применама, прерађени агрегат се појављује као састојак неких других грађевинских материјала или смеша и средстава за попуњавање. Та достигнућа су, како је објашњено, значајна ставка у поступку управљања грађевинским отпадом. Осим тога, требало би обратити пажњу и на материјале који се у мањој мери појављују као састојци таквог отпада, као што су метали, дрво и пластика. Ревитализација метала обавља се, пре свега, због његове тржишне вредности, а након сортирања, дрво је могуће уситнити у ивер, од ког се затим израђују плоче иверице. Рециклирање пластичних материјала, како је наведено, има смисла једино ако у њима нема загађујућих примеса, али то није предвиђено у почетној фази.
Платформа планираног постројења за третман отпада састојаће се од улазне асфалтне саобраћајнице, бетонске плоче, на којој ће се налазити пословни, санитарни и контејнери за складиштење, као и плато постројења за дробљење. Осим тога, предвиђене су и површине за одлагање сировина као и оне за одлагање финалног производа.
Третман грађевинског отпада подразумева његов пријем и након тога основно сортирање, затим уситњавање и просејавање инертног отпада на различите фракције за производњу гранулата и материјала за подлогу коловозне конструкције, материјала за насипање итд, као и складиштење сортираног материјала и земље на за то одређеном месту.
Градска депонија на Клиси се од 1963. године користи за одлагање комуналног и чврстог отпада, а планирано је њено постепено затварање и рекултивација, те претварање у Регионални центар за управљање отпадом, односно биће изграђен нов савремен комплекс за прераду, сепарацију и одлагање отпада. Осим Новог Сада, Регионалним планом управљања отпадом обухваћене су и општине Бачка Паланка, Бачки Петровац, Беочин, Жабаљ, Србобран, Темерин и Врбас.
Ј. Вукашиновић
