Почетком октобра, новосадска делегација боравила је у Бриселу у Европској комисији, где је имала прилику да, пред независним експертима, односно панелистима ЕК-а, изложи свој извештај о првој години рада. Како је објаснио директор Фондације „Нови Сад 2021” Немања Миленковић, презадовољан је позитивним исходом извештаја јер је у претходном било око 60 препорука панелиста независних експерата ЕК-а, док су у садашњем смањенее на 12.
“То говори о томе да практично све што су нам сугерисали решавамо у корак с временом које имамо, и мислим да су и они задовољни оним што су видели – рекао је Миленковић. – Извештај је доступан на сајту Европске комисије. Основна препорука панелиста независних експерата ЕК-а је да сада, када имамо уметничког и програмског директора, кренемо у што прецизније дефинисање самог програма којим ће се Нови Сад представити као Европска престоница културе, и он мора да буде коначан до 2020. године.”
Како каже наш саговорник, за уметничког директора постављен је новосадски дизајнер Јован Тркуља, док је место програмског директора припало истакнутој личности културе и медијске сцене, активисти заједнице креативних индустрија, уваженом предузетнику и инвеститору Душану Каличанину.
“Очекивања су различита, што је и мој највећи страх, али то су искуства свих европских престоница културе – рекао је Миленковић. – Збирно, треба да урадимо само оно што програм дефинише. Обавеза Фондације „Нови Сад 2021“ је да се бави програмима, а на себе је преузела и обавезу више, а то је да буде нека врста моста између различитих делова јавности да би се отворила култура дијалога. На тај начин се постижу најбољи резултати и што више дијалога имамо и доносимо јасне одлуке о томе у којем правцу ћемо се развијати, то смо на бољем путу да основне принципе Европске престонице културе, као што су демократичност, отвореност и учешће испуњавамо на најбољи могући начин.”
По речима члана Градског већа за културу Далибора Рожића, извештај је добро оцењен и изражена је позитивна оцена јер је реализација активности у складу са Стратегијом културног развоја Града.
“Најбитније је што је препозната јака финансијска и политичка подршка у реализацији тог пројекта са сва три нивоа власти да би највећи пројекат Европске уније у области културе у Европи, у нашој држави, односно у нашем граду, био реализован на најбољи могући начин” казао је Рожић.
Урбани џепови
На Форуму за културу предложено је да представници месне заједнице буду укључени у процес реализације пројеката који се тичу нових места, такозваних урбаних џепова. По Рожићевим речима, план је, ако то буде изводљиво, да се у свих 46 месних заједница на територији града уради по један јавни простор да би се стекли предуслови за децентрализацију културних садржаја.
По његовим речима, у протеклу годину и по усвојена је Стратегија културног развоја града од 2016. до 2026. године. Сходно Стратегији, усвојен је и двогодишњи Акциони план, којим је конкретизовано све оно што је кључно и што Град мора да реализује у ресору културе, у овој и следећој години.
“Основали смо Форум за културу на којем сви актерти у области културе могу активно учествовати у креирању културне политике – рекао је Рожић. – Ниједна значајна одлука у ресору културе не доноси се у Градској управи, односно у институцијама система, већ се пре тога она кандидује као тема на Форуму за културу. Тада сви актери у области културе могу да дају сугестије, предлоге, примедбе јер на тај начин заједнички долазимо до конкретног решења. Лагано се улази у процес припемања за 2021. годину, већ креће реализација одређених програмских активности, с једне стране, а с друге су актуелизовани инфраструктурни пројекти. Такав је пројекат за Кинеску четврт, покренули смо процедуру, ради се на изградњи културних станица, а прва у низу ће бити станица Алмашки крај. Затим на ред долази Омладинска културна станица. “
И. Миклоши
