Регионалним планом управљања отпадом, осим Новог Сада, обухваћене су и општине Бачка Паланка, Бачки Петровац, Беочин, Жабаљ, Србобран, Темерин и Врбас.
Програм инвестиционих активности реализује Градска управа за комуналне послове, која ће подносити извештај Скупштини, а, како је својевремено најављено, новац за изградњу новог Регионалног центра биће обезбеђен из буyета локалних самоуправа, Покрајине и Републике, али ће у финасирању учествовати и Европска банка за обнову и развој и Немачка развојна банка.
Од укупно планираних 150,6 милиона динара, за наставак реализације успостављања система управљања отпадом, односно за израду техничке документације, предвиђено је 24,2 милиона динара (24.208.000), док ће исходовање сагласности, мишљења и сл. коштати око 2,3 милиона (2.270.447). За прибављање пројектно-техничке документације за градњу трансфер станица, укључујући и контролу, намењено је осам милиона динара, док ће за израду техничке документације за градњу постројења за рециклажу грађевинског отпада и контролу бити издвојено око 2,8 милиона динара (2.798.000).
Као и раније, највише новца, 113,3 милиона динара, биће издвојено за изградњу дуго најављиваног и ништа мање очекиваног рециклажног дворишта, на Градској депонији, а реч је о наставку започетих активности, будући да је у децембру обустављен тендер за тај посао. Наиме, једина пристигла понуда на тендер Градске управе за комуналне послове оцењена је тада као неприхватљива.
Рециклажно двориште представља један од садржаја, у оквиру планиране регионалне депоније, чија би изградња, практично, заокружила процес раздвајања отпада. Предвиђена је градња постројења за прикупљање и сепарацију примарно селектованог отпада, као и места за одлагање посебних типова отпада, попут гума од моторних возила, азбестних производа, батерија, уља, електричних производа…
Нови Сад већ деценијама нема на одговарајући начин решено одлагање отпада. Не би требало заборавити да се садашња несанитарна депонија, на само шест километара од центра града, користи за одлагање комуналног отпада од 1963. године и нема употребну дозволу, те таква каква јесте представља опасност по животну средину.
О изградњи новог савременог комплекса за прераду, сепарацију и одлагање отпада и затварању несанитарне депоније на Клиси, говори се већ годинама. Рециклажно двориште је предвиђено као један од садржаја у склопу регионалне депоније, на простору садашње градске, а његовом изградњом ће, практично, бити заокружен процес раздвајања отпада.
Пројекат рециклажног дворишта је још 2011. године израдила београдска фирма „Енвитекс”, а локацијска и грађевинска дозвола прибављене су 2012, када су и започети радови. Обављено је нивелисање терена, припрема подлоге за плато и саобраћајнице и одрађени су армиранобетонски радови на темељима појединих објеката. Набављен је и део опреме, али је после припремних радова изградња, због недостатка новца, обустављена.
Подсећања ради, актуелно руководство ЈКП „Чистоћа” покренуло је 2017. године поступак за прибављање документације неопходне за изградњу рециклажног дворишта, након што је претходна, пет година од издавања, престала да важи. Уговор, вредан три милиона динара, закључен је тада с фирмама „Хидрозавод ДТД” из Новог Сада, као носиоцем посла и „Геоплан Срем” из Сремске Митровице, као учесником у понуди.
Иначе, како су у ЈКП „Чистоћа” својевремено објаснили пројекат изградње рециклажног дворишта финансиран је из Фонда за заштиту животне средине, који је 2012. године угашен и од тада је новац за то практично закључан.
Ј. Вукашиновић
