Дрецун је Танјугу рекао да не може да се сложи са изјавом Стејт Департмента да се продајом 250 противтенковских система Џавелин Приштини неће нарушити успостављени баланс снага у региону.
"Прво, то је једна потпуно нова војна формација која се ствара на територији где не треба да постоји и која већ сада постаје веома озбиљна по броју људства, обуци, наоружању и по плановима за даљу доградњу", рекао је Дрецун.
Навео је да се Приштина обучава у коришћењу сајбер капацитета, али и да гради ваздухопловне компоненте и набавља офанзивне системе, јер желе да купе наоружање као што је турска хаубица Боран домета 17 километара, 105 милиметара.
Додаје да су тај процес транформације КБС у војне снаге убрзали и да ће 2025. довршити формирање три пешадијска пука и тиме практично добити војску. Истиче да Приштина убрзано покушава да више хиљада људи обучи за ратна дејства.
"То нам одмах указује на намеру да они реализују неке циљеве насилним путем. Онда поставите питање, али које циљеве? Шта ће им Џавелини рецимо, да се туку са албанским тенковима? Па посланик Самоопредељења каже отворено: "Набавили смо толико ракета, каже колико отприлике Србије има тенкова". Је ли то јасна порука?", упозорава Дрецун.
Наглашава да се на територији Србије ствара једна формација потпуно нова, класична војна формација која није предвиђена ниједним документом, нити споразумом, што итекако мења баланс снага.
Дрецун подсећа да припадници КБС-а сада не могу да буду присутни у појасу око административне линије, јер то обезбеђује КФОР и делимично препушта то Косовској полицијској служби, али да се сада појављују захтеви да се то дозволи КБС-у.
"Ако они, рецимо, изађу долином Биначке Мораве и дођу на део административне линије који отвара пут према Прешеву, Бујановцу, шта мислите, да ли могу да изведу неке субверзивне активности, да поново изазову неку побуну на југу централне Србије? Причамо о могућности, не говорим да је то тако", истиче Дрецун.
Он сматра да је формирање војске тзв. Косова ствар довршавања приче о наводној државности Косова да би стекла пун међународно правни капацитет.
"Оног тренутка када би постали рецимо чланица Уједињених нација, па ко би могао да им оспори право да у њихов Устав унесе право на референдум за уједињене са Албанијом? Тада би могли да раде шта хоће", поручује Дрецун.
Како Дрецун сматра, Приштини је у овој фази приоритет чланство у НАТО, али у томе имају два проблема, један политички, а други војни. "Политички услови су дефинисани тиме да све територијално-етничке проблеме морају да реше на миран политички начин и зато се гура да се француско-немачки предлог преточи у споразум. Да би решили територијалне етничке проблеме у договору са Србијом", сматра Дрецун.
Додаје да је други услов да имају оружану формацију, дакле оружане снаге које су у потпуности компатибилне са НАТО снагама. "Због тога им се ствара класична војна организација под изговором трансформације КБС-а у тзв. Војску Косова, која је организована, опремљена, наоружана, обучена по НАТО стандардима. И за то су задужене водеће западне земље за снабдевање и обуку као што су САД, Турска, Велика Британија и Немачка", каже Дрецун.
Додаје да су ту и неке наше суседне земље, да се у Хрватској школују њихови питомци на Војној Академији, а да је обука пилота за хеликоптере на полигонима у Северној Македонији. Дрецун тврди да је свеобухватан план трансформације КБС-а у Војску Косова направио Институт за управљање безбедности, који је центар изврсности америчког секретаријата за одбрану у домену изградње националних капацитета. Подсећа на изјаву порпаролке министарства одбране у Приштини које је рекла да се они сада налазе у другој фази реализације тог плана, која подразумева, поред убрзаног набављања нових система оружања, сарадњу са КФОР-ом у распоређивању на територији Косова.
"Свима је јасно о чему се ради. Распоређивање подразумева север. Њихов циљ са КБС-ом је завршити овладавање полицијско-војним снагама севером Косова, у пуном смислу речи да успоставе физичку окупацију, да изађу на административну линију са овим системом оружања, онда они имају основицу да могу да дестабилизују и с друге стране административне линије централну Србију. Дакле, ситуација није нимало безазлена", упозорава Дрецун.
