Овај уговор, којим се предвиђа изручење држављана без обзира на националност, важиће ретроактивно у односу на сва кривична дела која су у њему побројана, осим с једним изузетком.
Наиме, члан 21 прецизира да ће извршни орган замољене државе имати дискреционо право да одбије изручење за кривично дело извршено пре 1. јануара 2005. године, што значи да САД или Србија, по сопственој процени, могу да одлуче да ли ће тражену особу изручити или неће, чак и ако су испуњени сви законски услови за изручење, које утврђује суд.
Према новом Уговору, ако га ратификују парламенти обе државе, биће могуће изручити сопственог држављанина за практично сва кривична дела, међу којима су и кривична дела савременог доба - као што су “сајбер” криминал, прање новца, организовани криминал, тероризам и друга.
Међутим, Уговор прописује да изручење неће бити одобрено ако је дело за које се изручење тражи политичко кривично дело.
Такође, надлежни органи обе државе могу да одбију изручење ако процене да је захтев “политички мотивисан” или ако процене да се дело тиче “повреде војних дужности, које не спадају у кривична дела из општег кривичног права”.
