Из године у годину шириће се Кућа Дневникових легенди као поуздан знак доследности и расположења у нашој медијској кући да традицију одржимо и на традиционалним вредностима турнир популаришемо.
У кругу играча, чији је траг препознатљив на свим значајнијим турнирима од Вардара па до Триглава, поткрај прошлог века, јесте и Миодраг Петрика, најбољи играч 1996. године. Тада је његова екипа Марго освојила трофеј. Уз Петрику играли су још: Ранисављевић, Драгољевић, Елез, Чупић (...), а у финалу на пенале савладали су тим Макијато.
-И данас се најежим кад се сетим следа дешавања у финалу – присетио се Петрика. – Готово да није било турнира на коме нисам проглашаван за најбољег играча. Једино је Дневников трофеј за
мене био недостижан, сваке године неко би други одскочио. Ја јесам увек био у најужем избору, али... Била је то моја последња шанса. Изводимо пенале, ја сам на реду, ако дам гол ми
смо први, а ја сам најбољи међу најбољима. И шта се деси? Лесковац ми одбрани пенал. Ја се за главу ухватио, не гледам даље, а наш Ранисављевић одбрани следећи пенал Косановићу, Драгољевић запечати голом и Маргову титулу шампиона и моје проглашење за најбољег играча.
Кад се кров у хали тада није срушио, мислим да ће трајати хиљаду година. Трибине су биле препуне.
Присећао се Петрика путешествија новосадског састава, који су били радо виђени гости у свим крајевима некадашње заједничке нам државе. Сведочио је о загребачкој „кутији шибица“ , где
је освојио трофеј заједно са Радетом Шербеџијом, динамовцем Драгом Вабецом и Јурицом Јерковићем из Хајдука. Дневников турнир, међутим, увек је био испред свих.
Пријаве су у току
У току су пријаве за Дневников турнир у малом фудбалу. За сениорско такмичење котизација до 1.децембра износи 10.000, за остале категорије (ветерани, омладинци, кадети, пионири, петлићи и полетарци) 8.000 динара. После 1. децембра котизација је дуплирана. Пријаве се подносе у канцеларији турнира у Булевару ослобођења 11, од 9 до 11 часова, или на мејл dnevnikovturnir@gmail.com.
-Логично, Нови Сад је мој град. Ту се одувек играо добар фудбал. Лепо је бити део те приче, толико лепе да никада из ње нисам ни излазио. Остао сам у фудбалу, преносим младима сопствена искуства у нашој школи фудбала. Дневников турнир је био и остао истинска промоција вредности дворанског лоптања, а оснивање Куће Дневникових легенди је потез који је поздрављен као вид институционализације вредности које никада не застаревају – рекао је
Миодраг Петрика, власник престижне школе фудбала, која носи његово име, најављујући и на предстојећем Дневниковом турниру учешће својих штићеника у барем две старосне категорије.
Л.Бакмаз
