Гајдобранин Алекса Вукановић голом против Јанг бојса одвео Црвену звезду у Лигу шампиона

Фудбалер Алекса Вукановић сања свој сан. Заслужио је то овај скромни херој из сенке имајући у виду да је обојио Звездино чаробно вече када се наш првак још једном пласирао у Лигу шампиона.
vukanovic, epa
Фото: Aleksa Vukanović, foto: EPA (ANDREJ CUKIC)

Нападач Црвене звезде, који је постига гол у реванш утакмици против Јанг бојса и имао једну од најважнијих улога у остварању овог успеха. Стрпљиво је чекао своју шансу у црвено-белом дресу дочекао ју је на великој сцени.

- Није мала ствар то што смо други пут узастопно остварили улазак у елитно клупско такмичење, коме смо тежили, свакодневно се борили и вредно радили. Најважније је то да смо ушли у Лигу шампиона, а то да ли сам ја постигао или да је то учинио неко други мање је битно. Нико од појединаца није испред колектива, и када тако ствари поставите и сагледате онда и мој гол не гледам другачијим очима - скромно је прокоментарисао 27-годошњи фудбалер Алекса Вукановић, пореклом из Гајдобре.

И поред наше констатације да не треба да буде баш толико скроман, јунак из „српске Сорбоне”, како са поносом мештани Гајдобре воле да зову своје село, кроз осмех је прокоментарисао да се тако наместило.

- Наравно да сам срећан због гола. Та ситуација и тај моменат никада у животу не може да се заборави. Надам се да ће овако лепих тренутака бити још у Лиги шампиона. Захвалио бих и навијачима који су испунили стадион до последњег места и давали нам невероватну снагу и енергију, буквално су нас носили да превазиђемо тешке и кризне ситауције.

Сада Звезду очекује жреб за Лигу шампиона, а Вукановић с нестрпљењем очекује ривале.

- Идемо корак по корак. Најпре да видимо кога ћемо да добијемо за ривале, па онда можемо детаљније да анализирамо и пројектујемо наше жеље и циљеве.

Алекса напомиње да није било превеликог славља у ноћи када се ушло у клупску европску елиту.

- Мало смо се опустили, јер није лако издржати строги режим и карантин, једноставно смо себи дали одушка, чак смо кратко прославили и са навијачима. Већ сутрадан смо се окренули обавезама, јер нас за који дан очекује дерби с Војводином. Биће то тешка и важна утакмица, поготово што мало осећамо умор, а не смемо да дозволимо да нам попусти концентрација.

Цео јучерашњи дан стизале су му похвале и честитке.

- Много другара, пријатеља, родбине, навијача, познати и непознати звали су ме и честитали. Нису ме заборавили ни моји Гајдобрани. 

Гајдобра је место које се поноси највећим бројем доктора наука (39) и врхунских спортиста (37). Нема сумње да је сада добило још једно знаменито име - Алексу Вукановића, који је материјализовао још једну тактички савршену партију Владана Милојевића.

- Драго ми је што су моји земљаци поносни на мене, што сам се ја из  Гајдобре, уз актуелне кошаркаше Владимира Лучића и Немању Бјелицу, ушао у анале малог села.

Фото: EPA (THOMAS HODEL)

Фолклор велика страст

Поред фудбала, Алекса је успешан у певању, члан је награђиване певачке групе групе „Конак”, која је део Културно-уметничког друштва „Благоје Паровић„ из Гајдобре.

- Певање крајишких песама и фолклор су моја највећа страст после фудбала. Више од 15 година сам члан КУД-а. Кад бих дошао с фудбала одлазак у КУД за мене је био лек за душу, уживам у игри и певању, то ме невероватно опусти. Нажалост, сада немам времена да се томе посветим, али кад год дођем у Гајдобру свратим да се видим са мојим друштвом из КУД-а.


Вукановићев успон некако се и могао наслутити, пут успеха био му је уцртан, јер имао је све предиспозиције за тако нешто: гене, вољу, труд, рад и изражен такмичарски нерв.

- Мајка ми је родом из Невесиња, била је професорка физичког и одбојкашица, док је отац из Требиња и играо добро фудбал. Вукановићи су пореклом из села Добромира са Бобана код Требиња. Јано је да су гени и те како одиграли важну улогу у мом развоју.

Пре 27 година рођен је Звездин нови херој. Прве фудбалске кораке направио је у локалном Херцеговцу, калио се у Челареву, велики искорак је направио у  Напретку из Крушевца, а снове досањао у Црвеној звезди.

До гола Јанг бојсима Вукановић је био познат само као “yелат” Партизана. Његова генијална штикла у Хумској за победу Напретка пре две сезоне лансирала га је на врх листе приоритета Звезде, а када је шампион коначно позвао, куцнуо је час за трансфер каријере. Истине ради, навијаче Звезде купио је и пре преласка у Љутице Богдана - одлуком да одбије Партизан.

- И да понуда Звезде није стигла у том тренутку не бих прихватио Партизанову. Још од малена ми је била ближа црвено-бела од црно-беле боје.

Алекса је могао и раније до Звезде, запао је за око челницима клуба одавно, али на прве понуде реаговао је како би ретко који фудбалер у тој ситуацији - одбио је Звезду.

- Нисам журио. Не могу да кажем да ми није годило то што ме тражи најбољи српски клуб, али нисам себе тада видео на клупи. Испоставило се да сам ваљано поступио.

Тамо где је стао у Напретку, наставио је у Звезди - да погађа мрежу Партизана.

- Велика ми је част што сам дао гол за победу у дербију. Мој посао је да дајем голове. То ми је био први гол у Звезди, мада дражи ми је онај што сам дао петом Партизану на његовом стадиону у дресу Напретка, али и овај против Јанг бојса ми је за сада најдражи  - каже Вукановић.

Јово  Галић

EUR/RSD 117.5563
Најновије вести