Читавих 16 сезона Бачкопаланчани су се континуирано такмичили у друголигашкој конкуренцији велике Југе. За то време играли су утакмице за бодове у свим републикама, од Вардара па до Триглава и од Ђердапа па до Јадрана. Клубом је тада успешно и умешно руководио, са сарадницима, легендарни Славко Малетин Вава, некадашњи чувар Бачкине мреже. Најчешће су Бачкопаланчани били пласирани у врху табеле, а неретко су одлучивали и о новом члану елитне лиге. Нису никада имали прволигашке амбиције, пошто им је за тако нешто била неопходна подршка града, а она је углавном изостајала.
У клупској историји значајно место заузимају сјајни резултати у међународним пријатељским и домаћим Куп утакмицама. Често су играли са мађарским прволигашима Татабањом и Залаегерсегом и чехословачким Татраном из Прешова и остваривали су позитивне резултате. У пролеће 1969. године, у шеснаестини Купа Југославије, у Новом Саду Бачка је са 3:1 надвисила фаворизовану Војводину, а недуго после тога у пријатељском дуелу савладан је и Партизан са 4:1. У току летњих припрема 1972. у Бачкој Паланци гостовали су француски прволигаш Олимпик из Лиона и олимпијска репрезентација Колумбије. Са 4:1 демолиран је Олимпик Лион, који је 1973. године освојио Куп Француске. Са 1:0 побеђени су и Колумбијци, које је са клупе предводио легендарни Тоза Веселиновић(Колумија се тада припремала за Олимпијске игре у Минхену).
Прча се да је полуфиналиста Купа европских шампиона из 1971. београдска Црвена звезда одбијала да гостује у Бачкој Паланци, јер се наводно тренер Миљан Миљанић плашио да његова екипа не изгуби од тада сјајаног састава Бачке.
Ово су само неки сегменти из богате историје Бачке, која је за бодове играла против више од 300 клубова. Наравно, највећи број ривала Бачкопаланчани су имали са територије Војводине.
Ђ. Штрбац
