Београђани су, сећамо се, најављивали да су оформили никад јачу и скупљу екипу, која, како су тврдили, с приличном сигурношћу треба да презими у европској конкуренцији, макар у Лиги Европе.
То су били планови, а реалност је показала нешто сасвим другачије: црвено-бели су, као перјаница овдашње „најважније споредне ствари на свету“, још јако далеко од таквог домета. Исто се односи, али у неким другим оквирима за стварање слике о њиховим реалним могућностима, и на све остале тимове који су бранили част и углед домаћег фудбала.
Не може да се каже како Црвена звезда није у Берну, уз све пропусте у властитој игри, пружила солидну партију. Створио је тим тренера Барака Бахара пуно прилика, али је недостатак спортске среће, додатно „обогаћен“ несхватљивим несналажењем скупо плаћених нападача из иностранства, успех донео домаћем Јанг бојсу. Наш тим је стварао и промашивао прилике, Швајцарци су искористили две своје и ту је стављена тачка на занимљиву утакмицу.
Од када је дошао на Звездино кормило, израелски тренер Бахар констатно се налази у фази тражења (и непроналажења) добитне комбинације. Сведоци смо сви заједно да је током читавог јесењег дела сезоне експериментисао с играчима и системом игре, а за то у најјачој конкуренцији Лиге шампиона нема времена, ни простора. Лутао је Бахар, с њим је лутала и Звезда и епилог је само један освојени бод из до сада одиграних пет утакмица. Будимо реални: премало је то за екипу у коју је уложен озбиљан новац и која је имала много веће жеље.
У Берну су посебно слаби били фудбалери који су међу најплаћенијима у нашем првенству – Шериф Ендиаје и Осман Букари. Доведени су да праве разлику у односу на ривале, а играма у Европи нису оправдали скоро ни пребијену пару. Истина је да у српском првенству они играју много опуштеније и лакше, да погађају мреже ривала и да су онај тас на ваги који доноси предност црвено-белима. Али, за Лигу Шампиона су, показало се то у Швајцарској, прилично „танки“ у дуелима, најпре са самим собом, а онда и снажним играчима одбране супарника. Уз то, да не заборавимо, Јанг бојс није у врху квалитета европског клупског фудбала, што само заокружује комплетну слику.
У групи Г Лиге шампиона преостале су још две утакмице последњег, шестог кола. Све је познато: Манчестер сити и Ред бул Лајпциг пласирали су се у нокаут фазу најјачег такмичења на Старом континенту, Јанг бојс свој боравак на међународној сцени наставиће у елиминационој фази Лиге Европе, а Звезда је, нажалост, завршила учешће. Црвено-белима је остало још да угосте актуелног првака Европе из Манчестера на стадиону „Рајко Митић“, а тај сусрет на програму је 13. децембра, од 18.45 часова.
Биће занимива реакција навијача вишеструког узастопног првака наше земље. Недавно су поручили израелском стручњаку да је код њих зарадио жути картон, а тек се очекује то шта ће да кажу после елиминације из Европе. Бахар је, то нико не може да спори, разапет између ситуације у својој земљи и посла за који је скупо плаћен и не верујемо да ће му рат у појасу Газе бити довољно оправдање за све (не)урађено. Без трага осмеха на лицу, после недавне победе над Војводином у Новом Саду, био је штур на речима, намргођен и, чинило се присутнима, прилично нерасположен. Уважавајући све оно што га несумњиво мори, ипак, Звезда није клуб који сме да трпи због (не)расположења поједница.
Најавио је Бахар све боље игре у Суперлиги Србије, али тешко да је то аргумент који ће да орасположи армију људи који воле клуб из Љутице Богдана.
Екипа је стварана за остварење европских амбиција, а оне су у Берну нестале. Како упућени кажу, Бахар има јак уговор и то је нешто што га, за сада, чува у фотељи првог стручњака Црвене звезде, али чак и тај податак, као и стрпљење навијача, има свој крај. Време ће да покаже да ли и колико смо у праву.
А. Предојевић
