"Када се спомене Бари, мени не долази ништа друго сем Лига шампиона. То је највећи успех Црвене звезде, велика, историјска утакмица, освојили смо титулу коју на Балкану има још само Стеауа. Успех који се вероватно неће поновити, јер се сада невероватно много улаже и тешко да ће ико имати овакву прилику као ми", рекао је Просинечки за клупски сајт, три дана уочи 29. годишњице освајања титуле шампиона Европе.
Звезда је после 120 минута без голова славила после пенала 5:3, а Просинечки је успешно реализовао први једанаестерац за црвено-беле.
"Био сам сигуран да ћу дати гол, баш као и 1990. на Светском првенству против Аргентине. Тако је било и у Барију, али није било лагано. Тешки су то тренуци, нарочито са Звездом, где си тако близу, а можеш бити тако далеко. Пенали су велика лутрија, они су промашили један пенал, ми смо све дали, а то није било лако. Освојити Куп шампиона је било невероватно за све нас, то нам је била одскочна даска за све даље и одлазак у највеће клубове. Људи су препознали једну велику генерацију. Вежбали смо и пенале, јер је Љупко (тренер Петровић, прим. аут) ту утакмицу направио тако да дође до тога да се игра 120 минута и да се кроз извођење једанаестераца дође до победника, а то смо, на сву срећу, били ми", присећа се Просинечки.
Открио је и шта му је "пролазило кроз главу" уочи извођења пенала.
"Када је дошло до пенала, сви смо пребледели. До тада никада нисам промашио са беле тачке. У првенству, сам био одређен да 'пуцам' једанаестерце, па је било нормално да шутирам први пенал у првој серији. Са центра сам, бео као креч, кренуо ка шеснаестерцу и непрестано у себи понављао: 'Само да га дам, само да га дам'. Осећао сам велику одговорност, а онда ми је пао камен са срца. Јер, остаје у историји записано да сам постигао гол, као и да је искусни Аморос једини промашио са беле тачке и то прави пут у каријери. То су ипак детаљи који ће ми остати вечно урезани у глави."
