Темеринци нису изборили учешће у баражу за војвођански ‘’Југ‘’, што је била карактеристика претходне три сезоне, али су се поново позиционирали у врху.
После јесење етапе, имали су 33 бода на конту, а у пролећном делу су додали још 25 бодова, учинивши укупан салдо – задовољавајућим. Од деветог кола, запосели су четврту позицију и до краја је нису испустили. Остаће забележено и да су нанизали чертнаест мечева без пораза. Серија је почела 5. септембра, победом са Фрушкогорским партизаном (3:2), када је кормило, уместо Лазара Дабижљевића, преузео Јован Самарџић, и трајала је до 3 априла и пораза од ОФК Футога (1:2), првог неуспеха на домаћем терену у сезони.
– Форсирали смо младе снаге. Голмани Никола Перишић и Александар Кнежевић су 2004 годиште. Иста генерација су и дефанзивци Страхиња Шушак и Милош Ковачевић. Прве сениорске минуте је уписао и Александар Романов, годину дана млађи. Играли смо без притиска, са жељом да афирмишемо што више играча из темеринске општине. Задовољство је било видети у стратној постави бар седморицу играча рођених 2000 године и касније – каже Никола Лазић, председник клуба.
Евидентно је било да црвено–белима недостаје офанзивац Јово Пуповац, ранијих година најбољи стрелац и играч. Повреда га је удаљила из строја, а вратио се после 12 месеци у победи са његовим некадашњим клубом Омладинцем из Степановићева (2:1).
– Пауза је била дуга, али био сам уз саиграче на свакој утакмици. Лакше је играти, него посматрати са трибина. У односу на јесењи део, подмладили смо тим за пролећне битке. Постојала је доза ризика како ће се то одразити на пласман, а када смо подвукли црту немамо разлога за незадовољство. Циљ је и био да будемо у врху табеле – рекао је Јово Пуповац.
Тамаш Варга, са капитенском траком, од пионирских дана је веран клубу. Рођен је 1981 године, никад није мењао клупске боје и ове сезоне је дао огроман допринос на позицији штопера.
Темеринци су имали хендикеп да на пролећној премијери са Фрушкогорцем, остану без поцрвенелог Мирослава Буквића, пошто је кажњен са девет мечева забране играња, а чим се вратио на терен постигао је два гола и потврдио колико значи на офанзивном плану. Намучили су и првака Славију, водили су голом Николе Томића, док су Новосађани у надокнади преокренули резултат – 1:2. У одбрамбеном бедему, лепо се уклопио новајлија Душко Радичић, раније првотимац Будућности (Младеново). Никола Томић, Зоран Влаисављевић и Александар Николић, били су запажени, као и Боро Пролић, који је повређен пред крај првенства. Најбоље оцењени играч, Владимир Стричевић (31), на позицији задњег везног, био је главна карика.
– Пласманом уз раме водећима, оправдали смо очекивања, мада смо могли да имамо неколико бодова више. Успели смо да направимо два позитивна низа, један са 14 мечева без пораза, а други са пет узастопних победа. Доста младих играча је добило шансу и драго ми је да су искористили прилику да стичу искуство – истакао је Владимир Стричевић.
Текст и фото: М. Менићанин
