После сезоне у Суперлиги, у којој су поново обезбедили европску визу освајањем трећег места, црвено-бели су засладили успех освајањем победничког трофеја у Купу Србије, други пут у историји клуба. “Куп је наш“, крилатица многих навијача Воше која се понавља из године у годину, овог пута добила је најлепшу потврду и на терену, оног тренутка када је Емил Роцков (којем је, уступањем капитенске траке, ту част подарио велики спортиста Никола Дринчић) подигао пехар који му је, у име ФС Србије, уручио потпредседник наше “Куће фудбала” Марко Пантелић.
Воша је у финалу, са сценариом као у најнапетијем трилеру - тек после извођења пенала, победила Партизан са 6:4 (2:2, 1:0). Тренер Ненад Лалатовић, млади, висококвалитетни и харизматични стручњак, освојио је први значајни трофеј у каријери. И то како! Његови ученици, вођени с клупе с пуно страсти и енергије, дакако и великог знања, успели су да надмудре црно-беле, при томе имајући у летњој ноћи у Нишу против себе и противничке играче, али и око 8.000 гледалаца на Чаиру. Лалатовић је амортизовао големи притисак с трибина, прихватајући на сопствена плећа салве неразумних увреда и често накарадних скандирања, а остављајући новосадским фудбалерима довољно снаге да се фокусирају на епску битку. И да докажу исправност тврдње да до значајних животних остварења не стижу они којима су она намењена, већ искључиво они други, којима су ти подвизи суђени.
Била је то изједначена утакмица, у којој је први део игре припао нама, а други ривалу - задихан и још увек под адреналином, је рекао Лалатовић. - Заслужили смо да победимо, јер тако је Бог тражио. Моји играчи су оставили срце на терену и показали да смо с правом ту где јесмо и да смо велики клуб. Тако се бори за боје Војводине и за север Србије, али и за Нови Сад и наше навијаче. Данас сваки Новосађанин треба да је поносан на играче Војводине, јер су дали све за свој град и свој клуб и доносе трофеј тамо где и припада, а у овом тренутку то је – Нови Сад.
О самом финалу, које је донело ретко узбудљив и напет фудбал, Лалатовић такође није имао места за дилему било које врсте.
- Ми смо прави тим, јер немамо појединце који могу да реше сусрет једним потезом. Као колектив смо освојили трофеј, који припада нашем граду и навијачима, који су у великом броју на “Карађорђу” пратили пренос утакмице. Играчи Војводине заслужују да уживају и заслужују леп дочек у Новом Саду.
Јунака у црвено-белом тиму било је више... Ипак, двојица људи показали су фудбалску и људску величину - Никола Дринчић и Петар Бојић. Капитен је био истински лидер, мотор екипе, човек који је у најтежим тренуцима подизао морал саиграчима и претрчао силне километре, упркос чињеници да је већ закорачио у 36. годину. Све је зачинио гестом усмереним ка бившем капитену Роцкову, којем је “вратио” траку и омогућио му огромну част да прими трофеј. Други је, опет, био тас на ваги који је, ипак, направио то да црвено-бели поведу с 2:0, учествујући код првог и постижући, после праве мајсторије, други погодак за Војводину. Наравно, сви остали момци из Новог Сада су, сваки на свој начин, учинили велики напор да славље буде комплетно, улажући себе у заиста велики, велики тријумф.
После освајања Купа Србије 2014. године, Воша је поново приграбила трофеј купа и заслужили су њени играчи велику журку у хотелу “Наис”, где су преноћили после финалног сусрета и имали “прву рунду” прославе. Остаје у анале уписано да је тим из Новог Сада, јасно профилисан као велика екипа предвођена многим добрим, али успешним људима, поново у витрине донео трофеј и неколико следећих дана, без дилеме - заслужено, славиће се у највећем граду АП Војводина.
Александар Предојевић
