О томе јасно сведочи податак да се, што као играч, што као тренер, у кошарци, налази већ пуних 57 година!
- Почео сам да тренирам у родном Бачком Добром Пољу, у којем тада још није постојао клуб, али сам 1975. године био међу оснивачима КК Сутјеска. Пре тога, био сам првотимац Врбаса и Металца из Ваљева, а у Сутјесци сам се определио за бављење тренерским позивом – започео је своје приповедање Драган Кецојевић.
У току 13 сезона, континуирано је радио у Новом Саду. За то време је шест година био тренер у мушком, а потом и две године у женском погону КК Војводина. Пет сезона провео је на кормилу тадашњег НАП-а, члана Прве Б лиге и ван икакве сумње је да је оставио дубок траг у новосадској кошарци.
По повратку у Србију Драган Кецојевић с успехом је наставио рад у Бачком Јарку и у Кули.
- И сада сам у кулском Хајдуку, али као саветник тренеру Данилу Боровићу (27). Наравно, тај посао обављам с пуно елана и ентузијазма. Тренутно паузирамо због коронавируса, али кад та пошаст прође, наставићемо сарадњу. И то на обострано задовољство - рекао је популарни Келе.
- Три године узастопце био сам тренер кадета Војводине, који су били троструки узастопни вицешампиони некадашње велике Југославије. У сва три наврата, у финалним утакмицама изгубили смо с по поеном разлике - од Црвене звезде у Сарајеву, Партизана у Београду и љубљанске Олимпије у Новом Саду.
Након новосадског дела животне и радне приче, определио се да буде тренер Срема из Сремске Митровице, а после тога дошла је на ред и интернационална каријера.
- Три године радио сам у аустријском прволигашу Сент Пелтену, чији је најбољи играч тада био Србин Недељко Ашчерић, иначе стандардни репрезентативац Аустрије. Освојили смо три узастопне титуле шампиона и два пута смо постали победници националног купа.
У дугогодишњој каријери, Кецојевић је нарочито поносан на то што је био селектор двема репрезентацијама.
- Прво сам био селектор сениорске репрезентације Аустрије, с којом сам начионио евидентан напредак, како у тренинзима, тако и у игрању утакмица. Након тога, обрео сам се на далеком Истоку, где сам био селектор мушке репрезентације Филипина.
На питање ко му је био тренерски узор, није имао дилему.
- То је покојни новосадски стручњак Ласло Ратгебер, који је био тренер Врбаса две године, баш у време када сам био првотимац тог тима. Дуго година после тога, радећи у Новом Саду, у тренере сам промовисао његовог сина Ладислава Ратгебера, који је постао изузетно успешан и трофејни стручњак у женској кошарци – јасан је био Драган Кецојевић.
Ђ. Штрбац
