Југовићев небескоплави дрес је најпре заменио са Бегенцовим, да би следеће сезоне био уступљен ХСГ Холдингу из Граца на годину дана. По истеку уговора са Брегенцом ново одредиште је било већ позната средина Грац, где је потписао верност на две године. Овај 26-годишњи Мокринчанин један је од кључних шрафова Холдингове игре.
Због коронавируса и мера које су предузеле владе свих земаља поводом велике пошаст која је задесила цео свет, Немања Белош завршио је у строгој кућној изолацији од 14 дана коју му је прописала новосадска полиција.
– Аустријски савез је на почетку епидемије зауставио Лигу до 5. априла, па нам је тренер, због велике паузе, дао слободно од 12. до 17. марта, што сам ја искористио да тркнем до Мокрина и Новог Сада. Одмах су уведене ригорозне мере. Већ 15. марта затворене су хале, теретане, нема излазака на улицу и састајања више од пет људи, препоручено је само супружници да могу да буду заједно. Тако да сам се ја задесио у Србији, из клуба су ми јавили да не долазим до даљњег јер нема тренирања сигурно до католичког ускрса. У међувремену ситуација се погоршава из дана у дан, све више је заражених у Аустрији, данас је то 5.500 особа, јуче је било 4.800, а пре два дана 3.900. Највише заражених је у Тиролу, док је код нас око 300 особа – рекао је Немања Белош.
Када је прешао српску границу, Немања није ни слутио шта ће га дочекати у Новом Саду.
– У Србији још није било уведено ванредно стање, границе нису биле затворене, тако да ме нико није ни контролисао на прелазу, нити ми било шта сугерисао. Међутим, када сам стигао у Нови Сад, са супругом Ксенијом, њеним оцем и пријатељем отишли смо на пецање. Убрзо је уследио позив Ксенијиног брата да ме тражи полиција пошто је неко од комшија видео аустријске табле и пријавио нас. Одмах смо се вратили, полиција нам је одредила кућну изолацију од 14 дана, која истиче данас. Рекли су нам ако осетимо било какве симптоме да се јавимо. Под сталном смо контролом како на фиксном тако и на мобилном телефону. Супруга и ја то поштујемо.
Према његовим речима самоизолација му не пада тешко.
– Седимо, гледамо ТВ, филмове, на интернету... Од тренера сам добио програм тренирања у кућним условима, а уместо трчања возим кућни бицикл, који сам купио сада како би задржао колико-толико кондицију.
О наставку аустријске лиге још се ништа не зна.
– У Савезу се надају да ће се ситуација поправити и да ће у мају моћи да се настави такмичење. Нама је речено да ћемо можда после Ускрса да почнемо да тренирамо, али како сада ствари стоје питање је како ће да буде. Неке европске лиге, попут Швајцарске, Шведске, Пољске, Норвешке, већ су прогласиле прваке на основу затеченог стања.
Боравак у карантину искористили смо да се с Белошем подсетимо његових почетака иностране каријере.
- У Брегенцу нисам добијао довољно добру шансу, на мојој позицији левог бека играо је и тренеров син, уз то, иако је било дозвољено само четири странца, ми смо имали пет, а све је то допринело мом статусу. Велику помоћ у Брегенцу мом прилагођавању много су допринели Бојан Бељански и Горан Алексић. Те прве године Брегенц је овојио Суперкуп и куп - присетио се аустријских почетака Белош.
На њега је велики утицај имао тренер Словенац Алеш Пајовић.
– Имао сам шта да научим од тренера који је освојио две Лиге шампиона. Он ме је препородио, много тога ме је научио, тако да сам одмах био најбољи стрелац, а прошле године сам заузео друго место на листи стрелаца.
Немањи на лето истиче уговор.
– Имам већ неколико понуда на столу. Како за сада ствари стоје остаћу у истом клубу јер ми је лепо у сваком погледу. Примили су ме одлично, људи у Грацу воле рукомет, увек имамо најмање 1.500 гледалаца, воле младе играче и тренере.
Наша рукометна репрезентација, чији је Намања био члан у квалификацијама за ЕП, играла је у Грацу на Европском првенству.
– Нисам се нашао на коначном Перуничићевом списку, искрено жао ми је. Можда ће нови селектор ме имати у виду. С друге стране ми је било драго што су играли у Грацу. Био сам подршка мојим репрезентативним колегама. Остала је жал због не проласка у други круг, јер би у Бечу имали огромну подршку јер је српска дијаспора тамо бројна, а можда би и остварили бољи резултат – са сетом прича Немања Белош.
Јово Галић
