Истраживачи из Европске агенције за животну средину (ЕЕА) приписали су 253.000 превремених смртних случајева концентрацијама финих честица у ваздуху познатих као ПМ2,5 које су прекршиле максималне границе препоручене од Светске здравствене организације за пет микрограма по кубном метру.
Европски истраживачи још 52.000 смртних случајева повезали су са прекомерним нивоом азот-диоксида, док је, кажу, 22.000 смртних случајева наступило због краткотрајног излагања прекомерном нивоу озона. "Бројке које је данас објавила ЕЕА подсећају нас да је загађење ваздуха и даље примарни здравствени проблем животне средине у ЕУ", рекао је европски комесар за животну средину Виргинијус Синкевичијус.
Иако је загађење ваздуха један од највећих убица на свету, стручњаци истичу да би број умрлих брзо могао да опадне уколико државе очисте своје економије. Између 2005. и 2021. године, број смртних случајева од ПМ2,5 у ЕУ пао је за 41 одсто, а ЕУ има за циљ да достигне 55 одсто до краја деценије.
Светска здравствена организација, која је пооштрила своје смернице за квалитет ваздуха 2021. године, упозорава да се ниједан ниво загађења ваздуха не може сматрати безбедним. Европски парламент је у септембру гласао за усклађивање правила ЕУ о квалитету ваздуха са СЗО, али је одлучио да то одложи до 2035. године. Осим што су посматрали број смртних случајева, истраживачи ЕЕА су, по први пут, утврдили колико је још година становништво живело са болестима изазваним лошим ваздухом.
"Када људи добију рак плућа, обично умиру врло брзо", рекао је Алберто Гонзалес Ортиз, истраживач загађења ваздуха из ЕЕА напомињући да је и за друге болести, посебно астму, али и дијабетес или хроничну опструктивну болест плућа, такође важан допринос које загађење има. За хроничну опструктивну болест плућа изазвану загађењем ПМ2,5 честица 2021. године, ЕЕА је проценила да је око 150.000 година живота изгубљено широм ЕУ и отприлике исти број година живота са инвалидитетом.
Сагоревање фосилних горива, вожња аутомобила и узгој стоке ослобађају велике количине токсичног гаса и штетних честица које људи потом удишу. Најмање од ових честица, познате као ПМ2,5, могу проћи у крвоток, где се шире кроз тело и оштећују органе од мозга до репродуктивних органа. Овогодишња истрага коју је спровео Гардијан открила је да 98 одсто људи у Европи удише ваздух чије загађење прелази границе дозвољених смерницама СЗО-а.
Терет болести, као што се види и у резултатима ЕЕА, пада углавном на источну и југоисточну Европу. "Позитивна вест је да власти на европском, националном и локалном нивоу предузимају мере за смањење емисија, као што су промовисања јавног превоза или бициклизма у градским центрима, али и кроз ажурирано законодавство", рекла је Леена Ила-Мононен, извршни директор ЕЕА.
