Председник Русије Владимир Путин, у посебном обраћању грађанима Русије, а који су пренели сви светски медији, саопштио је тада да је донео одлуку о почетку "Специјалне војне операције", јер су "околности захтевале да Русија предузме одлучну и хитну акцију" и да помогне областима Доњецк (ДНР) и Лугањск (ЛНР) и да тежи демилитаризацији Украјине.
Са друге стране, западни медији и политичари то називају "руском инвазијом", "агресијом Москве" или просто - ратом у Украјини.
Недуго затим, како су пренели медији, уследили су бројни ваздушни ракетни удари на градове широм Украјине, а инвазија руске војске која је кренула из три правца.
На истоку земље руска војска је напала украјински лучки град Маријупољ, на западу преко белоруске границе, кренула је на нуклеарну електрану Чернобиљ и отпочела офанзиву на Кијев, а на североистоку Харков.
Одлуку Москве да покрене војну акцију у Украјини, у року од само пар сати од покретања осудили су готово сви званичници земаља ЕУ, НАТО Алијансе, Јапан, Јужна Кореја и истог дана најавили економске санкције Москви.
Француски председник Емануел Макрон, оценио је напад "најгорим ударом на мир у Европи", а сличне оцене су на друштвеним мрежама изнели и немачки канцелар Олаф Шолц, тадашњи британски премијер Борис Џонсон, председник САД-а Џозеф Бајден, али и други високи званичници ЕУ и НАТО-а.
Истог дана, представници ЕУ су договорили прве економске санкције Русији.
Званичници водећих незападних светских економија, попут Бразила, Индије, Кине и Јужноафричке уније, током протеклих годину дана су позивале на деескалацију и решавање сукоба мирним путем, али нису експлицитно осудиле Русију нити критиковали руске званичнике.
Белорсија је једина држава која је отворено подржала Русију, а руска војска је са територије Белорусије покренула и напад на Кијев и западну Украјину.
Током протекле године најжешће борбе су се водиле у околини градова Маријупоља, Северодоњецка, Лисичањска, Бахмута.
Битке у Маријупољу, привукле су посебну пажњу медија, а опсада овог града је трајала практично од првог дана рата па све до 20. маја, и предаје остатака украјинских трупа, које су данима биле опкољене у железари Азовстал.
У првим недељама рата, током марта месеца, према проценама француског Монда, Русија је успела да заузме око 25 одсто украјинске територије, а њене трупе су доспеле чак и надомак украјинске престонице Кијева.
Годину дана након почетка рата, Русија контролише много мање територије, укупно око 15 одсто.
Након, референдума организованих у самопроглашеним ДНР и ЛНР као и деловима украјинских области Херсон, Запорожје које су под контролом Москве, Кремљ је те територије знанично прогласио сувереним деловима Русије.
После неуспелог напада на Кијев, руска војска се повукла са запада и севера земље, и фокусирала се на акције у оквиру Донбаса.
Украјина је током офанзиве која је трајала од августа до новембра успела да поврати већи део североисточне Харковске области, али и делове Доњецке и Лугањске области, као и град Херсон из кога су се руске снаге повукле почетком новембра.
Тренутни фокус борбених операција руске и украјинске војске је у околини града Бахмута.
Према подацима које је објавио Високи комесаријат Организације уједињених нација за људска права (ОНХЦР) током годину дана сукоба, на обе стране погинуло је најмање 8.006 цивила, а рањено је више од 13.287.
Иста организација наводи и да је због рата расељено 14 милиона, а да је потребно обезбедити хуманитарну помоћ за скоро 18 милиона људи.
Према наводима УНХЦР-а око 7,7 милиона избеглица из Украјине, која броји 44 милиона становника расељено је у земље широм Европе, а ситуацију су описали као "најбрже присилне покрете популације још од Другог светског рата".
Како су саопштили избеглице су највише бежале у Русију, Пољску, Немачку и Чешку.
Када су у питању губици оружаних снага, број погинулих и рањених, како украјинских, тако и руских војника варира од извора до извора.
Русија је до сада само два пута изашла са званичним подацима о настрадалим војницима у "специјалној војној операцији" - први пут, 25. марта када је саопштено да је погинуо 1.351 руски војник, а да је 3.825 рањено, други пут, 21. септембра податке о погинулима саопштио је руски министар одбране Сергеј Шојгу, који је навео да је у операцијама до тада настрадало 5.937 војника.
Према подацима које је објавило Министарство одбране Велике Британије, руска војска је у Украјини до сада изгубила од 40-60.000 људи, док је заменица америчког државног секретара за политичка питања Викторија Нуланд, раније овог месеца навела да је у Украјини више од 200.000 војника убијено и рањено, пренео је Бизнис Инсајдер.
И када су у питању губици украјинске војске подаци варирају.
Норвешки министар одбране навео је 21. јануара да је у сукобима са руском војском попгинуло или рањено више од 120.000 Украјинаца, а ту бројку је поновио и Британски Телеграф 7. фебруара, позивајући се на процене из неименованог извора.
Ни украјински званичници, попут руских, нису често откривали податке о жртвама.
Бивши саветник украјинског председника, Олексеј Арестович је јуна прошле године изнео податак да је у сукобима до тада погинуло 10.000, а рањено око 30.000 украјинских војника.
Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен објавила је у новембру, на Твитеру, видео у коме је саопштила да се процењује да је о тада страдало око 100.000 Украјинаца, али је касније након критика уклонила видео са те друштвене мреже.
После референдума, организованих од 23-27 септембра, у самопроглашеним ДНР и ЛНР као и деловима украјинских области Херсон, Запорожје, које су под контролом Москве, Кремљ је те територије званично прогласио сувереним деловима Русије.
Након напада на Кримски мост 8. октобра, Москва је покренула серију ваздушних напада на украјинску енергетску инфраструктуру, која је и касније у више наврата била на мети руских беспилотних летелица и крстарећих ракета.
Како наводи Кијевска школа економије на свом порталу, процењена штета нанета украјинској инфраструктури је већа од 137,8 милијарди долара.
У првих 10 месеци рата оштећено је више од 149.300 стамбених зграда, више од 3.000 објеката образовних установа, као и око 150 мостова на кључним украјинским саобраћајницама, наводи Министарство за друштвени развој Украјине.
Како преноси Дојче веле, Ниједној земљи на свету тренутно није уведено толико санкција као Русији: пре почетка рата било их је уведено 2.500 казнених мера, а до данас је њихов број порастао на више од 11.000.
Увеле су их, између осталих, Европска унија, чланице групе Г7, Аустралија и Швајцарска и оне су усмерене против појединаца, појединих привредних грана или читаве земље.
Најтеже је погођен руски енергетски сектор, али како наводи Дојче веле, "трпи" и туристички, авио, сектор путничких возила, али и луксузне робе.
Уместо пет милиона туриста, колико их је било у години пре короне, прошле године је, према званичним подацима Туристичког савеза Русије, ту земљу посетило само 200.000 странаца.
На дугачком списку санкција налазе се и оружје, али и висока технологија, попут микрочипова, опрема за ваздушни и свемирски саобраћај, технологија и опрема за експлоатацију нафте.
Руска централна банка и већина пословних и комерцијалних банака одсечене су од међународних токова новца, јер је Русија одлуком западних земаља искључена из глобалног система плаћања SWIFT.
Санкције уведене Руској Федерацији као и прекид ланаца снабдевања изазван ратом, индиректно су утицале и на глобалну економију и изазвале енергетску кризу као и кризу на глобалном тржишту хране.
Русија је на почетку рата блокирала украјинске црноморске луке и на тај начин, прекинула извоз жита из Украјине, која је уз Русију највећи извозник те намирнице.
Црноморском иницијативом за извоз жита, једном од ретких договора Украјине и Русије од почетка рата, потписаном у Истамбулу, 27. јула и обновљеном 17. новембра у истом граду, договорен је извоз житарица из Украјине, који је донекле ублажио глобалну кризу на тржишту хране.
Од првог дана рата па до данас, Западне замље, пре свега земље ЕУ и САД послале су у Украјину више десетине милијарди долара вредне помоћи, а само је Вашингтон до сада послао, према наводима Пентагона, више од 29,3 милијарди долара војне помоћи.
У фокусу медија током протеклих годину дана, највише пажње су добиле испоруке немачких тенкова "Леопард 2" и америчких "М1 Абрамс" тенкова, али и америчких вишецевних бацача ракета "Химарс".
Украјински председник Володимир Зеленски, у више наврата, а последњи пут, током посете Великој Британиј тражио је и испоруку борбених авиона, али су западни званичници до сада одбијали да летелице уврсте у пакете помоћи.
Лондон је у међувремену, навео да ће омогућити украјинским пилотима обуку на борбеним авионима "Тајфун", али како је британски министар одбране Бен Волас рекао за BBC, Велика Британија не планира да авионе шаље у Украјину док год рат у тој земљи буде трајао.
Како је Ројтерс раније пренео, САД и Француска нису искључиле могућност испоруке авиона, иако су званичници тих земаља негирали да тренутно постоје такви планови, док је немачки министар одбране Борис Писторијус такву могућност потпуно ислкључио.
Портпарол Кремља Дмитриј Песков, у званичном обраћању медијима упозорио је, након најаве о слању тенкова "Леопард 2" да ће додатно слање западног оружја Кијеву довести до "озбиљне ескалације" и до директог мешања "колективног Запада у сукоб“.
С друге стране, према наводима Кијева, Русија је током напада на украјинску инфраструктуру користила дронове-камиказе иранског порекла "Шахед 136".
У саопштењу Техерана, Иран је признао да је Москви испоручио дронове, али је наведено да је то урађено пре рата у Украјини.
Према проценама BBC-a, и Украјина и Русија имају великих проблема како би обезбедиле довољну количину муниције, посебно артиљеријских граната, за које кажу да је посебно тешко надоместити.
Наиме, како наводе Украјина у току дана искористи више од 50.000 артиљериских граната, док Русија према проценама употреби од 20-30.000.
Истичу да ни руска, а ни западна индустрија нису спремне да одговоре тим потребама и да се залихе муниције "топе".
Из тог ралога, додају, Русија покушава да потребну количину артиљеријске муниције обезбеди из војних залиха Северне Кореје и Кине.
У свом последњем обраћању, уочи годичњице рата у Украјини, Путин је рекао, да Русија чврсто брани не само своје интересе, већ и своју позицију да у савременом свету нема поделе на "цивилизоване" и остале земље.
Оценио је и да је Запад спреман да употреби било која средства за борбу против Русије, укључујући, како је навео,"терористе и неонацисте", све док служе његовим циљевима.
Навео је и да је да Русија не ратује са народом Украјине и да је народ Украјине талац кијевског режима и Запада, који је, према речима председника Русије, "фактички окупирао ту земљу".
Насупрот њему, Бајден је током своје изненадне посете Кијеву 20. фебруара је рекао да годину дана након руског напада на Украјину "Путинов освајачки рат пропада".
На заједничкој конференцији за новинаре са Зеленским председник САД-а је оценио да је "Путин је мислио да је Украјина слаба, а да је Запад подељен", али да је "сада схватио да је погрешио".
Урађене су бројне анализе о ратним дешавањима, а једино око чега се стручњаци слажу јесте да сукобљене стране имају дијаметрално различите ставове о самом сукобу, као и да ниједна не одустаје од својих захтева за окончање сукоба.
