Иако нема прецизних званичних података о броју грађана БиХ који су напустили домовину и отишли да живе и раде у другим државама, нека истраживања невладиних организација показују да их је током десетак година било неколико стотина хиљада.
Доцент доктор на Одсеку за социологију Факултета политичких наука у Сарајеву Амер Осмић за Агенцију Анадолија каже да је данас у БиХ, у односу на пре 30-так година, двоструко мањи број рођене деце.
"Јако мало деце се рађа, пуно становника умире и превише младих одлази, а нико не долази. Дакле, једна негативна слика када је реч о природном прираштају, механичком кретању која врло негативно утиче на све оно што се тиче становништва", навео је Осмић.
Говорећи о демографској слици БиХ, Осмић каже да се јако мало рађа, а пуно умире.
Да је, напомињем одржан попис становништва 2013. године, показао би да је бх. становништво, становништво које губи на оном највреднијем капиталу једног друштва, а то је становништво, радно способно и витално становништво, и становништво које је у најбољим годинама за репродукцију.
Незахвално је, каже Осмић, врло тешко и захтевно давати било какве пројекције о томе колико је становника отишло из БиХ у протеклом периоду.
“Имамо неке пројекције које дају одређене невладине организације или независни експерти, међутим, без званичних података врло тешко је рећи колико је становника отишло у одређеном периоду. Чињеница је да масовно или у великом броју одлази и то доминантно оно највиталније становништво у доби од 18 до 40 година...", каже Осмић.
Сматра да је неодговорно према друштву рећи да данас у БиХ живи 3,5 милиона људи, колико их је било 2013, а неодговорно је, додаје, рећи и да у БиХ Живи мање од три милиона становника, јер за то нема ваничних података.
"Неке пројекције говоре да је Босна и Херцеговина у овом десетогодишњем периоду, од 2013., заправо остала без између 150.000 до 300.000 становника, што је проузроковано и природним кретањем становништва, односно врло високом смртношћу коју је имала у време пандемије ковид-19 и одласком, односно пуно лакшим процесом доласка до боравишних виза у земљама Западне Европе, на челу са Немачком”, навео је Осмић.
Навео је и да је БиХ пре 30-так година имала годишњи просек живорођене деце од 60.000, а да је данас годишњи просек 24.000 деце, што је двоструко мање.
"Постоји један главни разлог свега овога који обухвата све оне факторе с којима је бх. становништво, које је окренуло леђа држави, незадовољно, а то је целокупни друштвени систем, почевши од политике, политичких дешавања, несигурног друштвеног система. То је једно акумулирано генерално незадовољство целокупним друштвеним системом. Оно што је можда и важније од овога је недостатак перспективе да ће бити боље”, навео је Осмић.
Говорећи о мањем броју рођених, а великом броју умрлих, професор каже да је БиХ демографшки већ на неки начин земља стараца.
“Моја истраживања и мојих колега указују на то да је Босна и Херцеговина према попису становништва 2013. имала просечну старост око 39 година. Све процене указују да акумулираним одласком младог, перспективног и радног способног и становништва у фертилном добу, ми данас говоримо о просечној старости која је далеко изнад 44 године", навео је Осмић и додао је ситуација забрињавајућа последњих 15 година.
