Приноси су око четири и по тоне по катастарском јутру, а ова култура је имала идеалне услове, од октобра прошле године када је посејана, па до неколико дана пред жетву.
- Тада су наступиле велике врућине, док је пшеница била у завршној фази наливања зрна, коју је прекинула огромна топлота и јако сунце, и пшеница је на силу сазрела – објашњава Мирослав Ивић. - Таквим сазревањем дошло је до смањеног приноса код касних сорти. Раније сорте су се боље показале јер су пре тога, у идеалним условима, налиле зрно и нису дочекале огромне температурне шокове.
Неколико дана пре пшенице покошени су јечам и уљана репица. За јечам је ово била одлична година, и по квалитети и по количини приноса, који су од четири и по до пет тона по катастарском јутру. Како каже наш саговорник, одавно није била овако изузетна година за ову културу, али цена није добра у односу на цене других житарица, између осталог и из разлога јер јечам није берзанска роба.
Сасвим обрнута ситуације је са уљаном репицом. Та култура је ове године доста подбацила и приноси су веома лоши у целом региону, и то од 500 до 1.700 килограма. Бачкопаланачки пољопривредници који узгајају ову културу углавном нису задовољни јер, иако је цена одлична, род је подбацио. За велики распон разлике у приносима нису одговорни само семе и припреме које су ратари примењивали, него и велики број штеточина и болести које су нападале уљану репицу и вегетацију. Стога је било и више хемијских третмана, а све то је изискивало и додатни трошак.
Ситуација је далеко од одличне и са културама попут соје и кукуруза, којима жетва тек предстоји. На њих су неповољно утицале изузетно високе температуре и чињеница да киша није пала више од месец дана, па су пољопривредници са разлогом забринути.
Т. Пачић
