А онда је једном скокнуо на купање на термелне базене бање "Ержебет" у мађарској варошици Морахалому, на каси уочио цвет и посветио хобију несвакидашњем за мушкарце. Сазнао је да су тај украс, направљен од женских чарапа, поклонили благајници гости из Румуније.
“Дуго сам га загледао и супруга ме већ пожуривала, прекоревајући шта толико дангубим. Добро сам цвет снимио, код куће узео женину поцепану чарапу и обичну жицу из гараже, па око ње почео да мотам чарапу. У помоћ сам позвао и свезнајући Интернет, где је представљан читав свет рукотворина”, навикао се Фаркаш и на нове технологије.
Два сата дневно је “студирао” на "Јутјубу", како се раде такви цветови у Индији, Бразилу и других дестинацијама. Али на тим видео снимцима две мустре нису исте, све сами уникати.
“Требало ми је годину и по да све савладам, па сам лане на палићким "Бербанским данима" први пут муштеријама понудио оно што радим. Имам и сертификат да је “војвођански локални производ” и од тад обилазим вашаре и разне друге манифестације”, поносно нагласи Фаркаш.
А посао је изузетно пипав, и захтева креативност и прецизност.
“У сваки украс се уложе сати, па и дани труда, стрпљења и умешности. Највише израђујем руже, али могућност за креативност су неограничене. За цветне аранжмане правим и вазе од старог папира и картона. Најпогодније су кутије од “јафа" кекса, па се после прилично утрошеног времена добије права посластица”, сматра мајстор.
Пола века је био трговац, продавао тракторе и друге пољопривредне машине, резервне делове и хемикалије у продавници суботичке "Пољопскрба”. Кад је отишао у инвалидску пензију, његов је отворио фирму у Суботици, па се подразумевало да му отац помаже у радњи.
“Од кад је та фирма затворена, стварно сам у пензији, али није ми досадно. Нисам љубитељ дугог гледања телевизије, израда рукотворина ми лежи и имам чиме да се бавим, нарочито кад од јесени до пролећа дани окраћају”, додаје Јошка бачи.
Пошто је савладао тајне хобија Јожеф користи само оригиналне фабричке чарапе разних боја.
“Кад жена крене да купује потрепштина у неку велику робну кућу, ја се најчешће задржим на одељењу женских чарапа и неповерљиве продавачице обично чудно загледају шта један маторац ту пребира. Да их разуверим како нисам настран, увек са собом носим неку рукотворина, па тако избегнем правдање да нисам шенуо. Додуше, понекад и сам себи не верујем, шта све успем да направим - с разлогом је поносан.”
Прави он разне цветне аранжмане са или без птичица, а супруга само гледа и помаже око продаји по северу Бачке. Највише троши јарке и веселе боје, јер његове рукотворине муштерије купују за поклон и украс куће, те треба да су лепе за око и душу, па и дивљење.
“ Посебне реакције изазивају ако су у прозору, па комшинице завиде домаћици какво лепо цвеће негује, јер на први поглед делује као природно из саксије. Ипак, данас оваква рукотворина нису на цени. Многи мисле да је то кинески кичерај, чак ме убеђују да исте у кинеској радњи могу купити знатно јефтиније, мада је то обично пластични бофл. Ни ручни рад других мајстора се не поштује, а пуно улаженог времена, труда и љубави тешко је адекватно наплатити”, вајка се мајстор.
За једну креације треба и два дана, али за 300 динара тешко је наћи муштерија, док за скупље аранжмане треба издвојити и хиљадарку.
“Зарада није на првом месту, али добро дође да допуни кућни буyет. Као пензионер, по времену које поседујем, ја сам милионер, па се могу овим бавити док жена по кући спрема, кува и храни ме”, похвали је домаћин.
Сличну и другачије технике израде рукотворина, примењују се у Новом Кнежевцу, Трешњевцу и Орому. Но, Јожефови цветови као да су убрани из баште или на ливади, јер се труди да руже, орхидеје, лале, нарциси, булке, љубичице и остало буду као живи, па чак и лептири на њихове латице слећу. А за разлику од природе у његовој радионици цвета преко целе године.
“Да ми је неко док сам се бавио трговином рекао чиме ћу се бактати под старе дане, не бих веровао да то могу. Ипак, био је велики изазов, да се обучим, латим маказа, клешта, жице и другог алата, али су преко потребни вешти прсти, стрпљење и много нежности да се нити чарапа не покидају “, наглашава Фаркаш.
Милорад Митровић
