У породици Газдаг, прво је крв почео да даје отац Ервина Газдага, а онда су ту традицију наставиле следеће генерације.
- Мој отац је био давалац крви и о томе се у нашој породици причало. Чим сам био у прилици, крв сам почео да дајем и ја. Иначе, мислим да сам врло емпатичан, учествујем у многобројним хуманитарним акцијама, али добровољно давалаштво крви је нешто посебно. То је најличнији могући хумани чин, дати крв ономе коме је она потребна за живот. Имам и специфичну крвну групу, 0 негативну, и крв сам давао онима који су ми познати, са стола на сто, како се каже, али и непознатима. Мени је то потпуно свеједно, важно је да се помогне – прича Ервин Газдаг.
Породичну традицију Ервин је пренео и на своју кћерку и зета.
- Теа, сада удата Мекић, и њен супруг Бранислав, такође су добровољни даваоци крви и јако сам поносан на њих – каже Ервин.
И у породици Такач, добровољно давалаштво крви је традиција.
- Мој отац је дао крв више од 70 пута, али морам да признам да су мене инспирисала моја деца, кћерка и син. Они су дугогодишњи активисти Црвеног крста у Зрењанину – прича Золтан Такач.
Његова деца су се укључила у рад Црвеног крста још у основној школи и о хуманости је Золтан много научио од њих.
- Сада сви дајемо крв када год можемо, и то нас испуњава великим задовољством и срећом. Припремамо се да до краја године потпишемо и донорске картице – додаје Такач.
Ж. Б.
